Neobične navike nekih od najvećih mislilaca

Povezani članci

• Sa sedamdeset ljudi su sretniji i češće uživaju u seksu
• Kako hakeri koriste automatizirani alat za krađu lozinki? (VIDEO)
• Fića vredna 80.000 evra
• Mali trikovi za ublažavanje zubobolje
• Brucošijada 2012 – Udruženje studenata Pravnog fakulteta
• Sladoled od rakije!

Možete li da pretpostavite kako bi vaš dan izgledao kada biste ga proživeli u koži onih čija su imena i dela obeležila dosadašnju istoriju?

Dan bi vam počeo ranim buđenjem u sobi bez roletni ili zavesa, nakon čega biste golišavi sedeli čitav sat sa šoljom jake kafe u rukama ili uz opijum i pecivo. Potom biste se posvetili čitanju, pisanju, slikanju, vajanju ili nečemu drugom po čemu ste poznati. Potom biste se poslužili martinijem u vreme ručka, nakon čega bi usledila duga šetnja i rad od tri sata. Ernest Hemingvej iMarsel Prust imali su običaj da veoma rano ustaju. Betoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Frenklin je voleo da stoji ispred otvorenog prozora. Ser Vindon Sodon Pričet je bukvalno ručao martini. Franc Kafka se žalio na rutinski posao i nije imao vremena kao Gistav Flober da uživa u dugom kupanju i sve svoje vreme posveti pisanju i amfitaminima kaoVistan Hju Oden.

Sve analize života i dnevnih rituala velikih mislilaca, ili kreativnih ljudi pokazuju da ne postoje pravila, da je svaki imao svoj način rada, ali ni da se ne može osporiti da je većina imala po neku ekscentričnu naviku ili običaj.

Frojdu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vreme. Kompozirot Čajkovski je svakog dana šetao tačno dva sata, ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno prešao planirano vreme, bio je siguran da ga čeka neka nesreća.

Imanuel Kant je svakog dana tačno u 15:30 časova odlazio u šetnju. Gistav Flober je ustajao tačno u 10 časova i potom nije ni doručkovao, niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu da bi pozvao majku sa kojom bi potom ćaskao. Patriša Hajsmit je svakog dana jela slaninu i pržena jaja, a imala je neobičan hobi – sakupljala je puževe.

Veliki filozof Kjerkegor je kafom polivao punu šolju šećera, dok su Onore de Balzak i Betoven dnevno pili dosta šoljica crnog napitka. Vilijam Samerset Mom je prilikom pisanja morao ispred sebe da vidi samo beo zid, jer drugačije nije mogao da se koncentirše. Sa druge strane, kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god da se nađe i nije mu bio neophodan radni prostor.

Džejn Ostin je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. Kada bi se našla u gužvi, pisala bi na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogli sakriti. Agata Kristi se žalila na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom, pošto ga nije ni imala.

Silvija Plat je tek nakon razvoda našla rešenje za svoj rad, tako što je pila sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se njeno dvoje dece ne probudi, što je bio njen najproduktivniji period. Ingmar Bergman nije pio lekove, niti alkohol, ali je bio veoma disciplinovan u svojim dnevnim ritualima. Svaki dan je za ručak jeo isto – kiselo mleko i džem od jagoda sa kukuruznim pahuljicama.

Kao najčudniju od svih navika, izdvaja se ona, nemačkog pesnika, filozofa i dramaturga Fridriha Šilera koji je mogao dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.

nationalgeographic.rs