У ЈУЖНОЈ ДАКОТИ СЕ УВОДЕ „ОРУЖАНЕ ШКОЛСКЕ СТРАЖЕ“
Povezani članci
У савезној држави Јужна Дакота у САД, у јулу ступа на снагу закон који је донет на предлог републикаских конгресмена, а којим се у школама од наредне школске године уводе обавезне наоружане „школске страже“ које чине наставници те школе који су претходно прошли курс обуке руковањем оружјем, јaвила је 9.марта агенција BBC News.
Овим законом засад се не обавезују као наредбодавно да сви наставници носе бојево оружје на наставу, нити их органи управљања на то приморавају, него оставаљају сваком поједином наставнику да о томе сам одлучи.
Наставници који су завршили обуку руковања оружјем и добили лиценцу органа безбедноти, стекли су статус „школскох стражара“ који им омогућава не само да буду стално наоружани у школским просторијама, него и неке посебне привилегије.
Педагошка јавност, родитељи и и друштво у целини у држави Јужна Дакота различито реaгује на појаву „удвојених наоружаних школских стражара“ у учионицама и фискултурним салама као и на законски пројекат у целини о наоружавању наставног кадра у овој савезној америчкој држави.
Присталице „наoружаних учитељских стража“ су одушевљене овом мером верујући да ће школске страже предупедити све учесталије нападе наоружаних појединаца на школске установе, ђаке и натавнике, као што је био онај недавни у децембру 2012. са трагичним последицама.
Подсећамо да је тада у нападу који је на школу „Сенди Хук“ извршио 20-годишњи Адам Ленза погинуло 20 уеника и 6 наставника.
Са своје стране, противници наоружавaња наставника бојевим оружјем и његово ношење у школама сматрају да ће васпитно-образове установе постати још опаснија место и по ученике и по наставнике и остало школско особље.
Управо је масовно ибиство у школи „Сенди Хук“изазвало у САД широку расправу по питању ограничавања дозвола за куповину и ношење оржја, појаве која је у овој најмоћнијој земљи света достигла огромне размере и тешко јој је стати на пут.
На самом крају минуле године председник САД Барак Обама је наредио реформу система контроле ношења оружја после чега су уследили и предлози да се у продавнициама употпуности забрани продаја бојевог оружја. Било је и предлога да се од сваког купца оружја претходно затражи лекарско уверење о нервној урачунљивости као и судска потврда да није осуђиван и да се против њега не води истражни поступак за неко кривично дело.
Овом предлогу су се жестокo успротвили представници врло утицајне и моћне асоцијације, Стрељачког савеза Америке, тврдећи да би тим мерама били „погођени“ само они грађани САД који поштују ред и закон.
Бранко Ракочевић