Život za slobodu bez straha

Povezani članci

• Prof. Snježana Banović: Što je pak s fašizmom u teatru?
• General Divjak : Ne može Josipović primiti nagradu od novine koja širi nacionalizam
• Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina
• Esad Bajtal: Nacionalistička apologija zločina
• Istorija kao poprište ljudskog iskustva
• Kultna pjesnička Tribina Jutro poezije (2/3)

Izložba o nosiocu dva doktorata sa Sorbone, vrsnom profesoru i političaru, opozicionaru i patrioti Dragoljubu Jovanoviću (1895-1977), posle Biblioteke grada Beograda, tokom oktobra se može pogledati u Biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a potom gostuje i u Jovanovićevom zavičajnom Pirotu i u drugim gradovima Srbije.

„Kada je video da me često hapse u Jugoslaviji, kojoj sam pohrlio čim sam završio studije, moj profesor Bugle mi je pisao: ’Ako niste potrebni Jugoslaviji dođite u Francusku; mi ćemo umeti da vas upotrebimo’. Nisam otišao i ne kajem se. Ali izvesna gorčina je ostala – hapsila me monarhija, hapsila me republika. Za kapitaliste sam bio komunista, za komuniste sam bio reakcija. Trinaest najboljih godina proveo sam u tamnicama ili u internaciji, kao da sam najgori i najštetniji čovek“, tim rečima opisao je svoju zlehudu sudbinu prof. dr Dragoljub Jovanović (Gnjilan kod Pirota, 8. aprila 1895 – Beograd, 23. maja 1977), kada je 21. novembra 1973. godine novinaru Draganu Kalajdžiću iz Zagreba dao intervju „Politika nije stvar pameti“. U njemu je izneo svoja gledišta o politici i političarima, intelektualcima i prelomnim događajima u prvoj polovini 20. veka, kojima je bio svedok.

Tada je o svojoj teškoj borbi sa oskudicom, političkom izolacijom i zabranom javnog delovanja rekao i sledeće: „…ponovio bih svoj životni put. Imao sam i mnogo sreće u životu, najviše su mi pomogli oni koji su me gonili, bez njih ne bih toliko ni uradio ni napisao. Ojadili su me samo oni kojima sam nešto dobroga učinio i kojima sam verovao…“

Galerija „Atrijum“ Biblioteke grada Beograda početkom septembra nije mogla da primi sve zainteresovane koji su došli da pogledaju izložbu „Dragoljub Jovanović – profesor, političar i opozicionar“, priređenu povodom 35-godišnjice od njegove smrti. Izložbu su otvorili direktorka BGB Jasmina Ninkov, autor kataloga prof. dr Jovica Trkulja, autorka izložbe Olga Krasić-Marjanović i mladi pravnik i retoričar Dejan A. Milić iz Pirota.

Tokom celog oktobra ista izložba postavljena je u predvorju čitaonice Biblioteke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a uz pozdravnu reč prof. dr Sime Avramovića, dekana Pravnog fakulteta, izložbu su u amfiteatru „Slobodan Jovanović“ svečano otvorili autori Jovica Trkulja i Olga Krasić-Marjanović.

Izložba je priređena s ciljem da se ukaže na život i stvaralaštvo Jovanovića, u nastojanju da se odrede i sagledaju oni fenomeni i karakteristični perodi u njegovom životu i opusu, čime je sebe afirmisao kao ličnost u socijalnim pokretima i političkom životu Srbije u prvoj polovini 20. veka.

Glavni cilj izložbe jeste da podstakne ozbiljniju recepciju i proučavanje života i dela Jovanovića.

Iako je bio surovo proganjan iz javnog i političkog života, imao je sjajno naklonjenu naučnu zvezdu – mada je u zatvoru robovao 13 godina u dva režima, gde je napisao 10.000 stranica o moralu i uradio portrete svojih kolega.

Prema rečima prof. dr Jovice Trkulje, Jovanović je bio doživotni disident, a po izlasku na slobodu napustili su ga svi osim porodice i nekoliko prijatelja, zbog čega se o njemu i njegovom delu veoma malo zna.

Na 42 plakata urađenih u digitalnoj štampi, koristeći dostupnu građu Arhiva SANU, Narodne biblioteke Srbije, Pravnog fakulteta i najvećim delom privatne arhive porodice Jovanovića, tematski su predstavljeni: Pirot i školovanje u Beogradu (1895-1914), Prvi svetski rat i studije u Parizu (1914-1923), gde je postao nosilac dva doktorata sa Sorbone i oženio se studentkinjom Danicom Danom Milošević, sa kojom je dobio ćerke Dafinu i Bojku.

Predstavljeni su i Jovanovićeva univerzitetska karijera i javno delovanje (1924-1930), politički angažman, izgoni i robije (1931-1941), Drugi svetski rat i borba protiv komunističke diktature (1941-1946), osuda, izgon i robija (1947-1956), politička izolacija i istraživačko-publicistički rad (1957-1977), objavljivanje dela i sudska rehabilitacija Dragoljuba Jovanovića (1977-2010), koja je rešenjem Okružnog suda u Beograda potvrđena 11. juna 2009. godine, po zahtevu njegovog unuka Srđana i unuke Stele Damjanović.

Potomci Jovanovića doprineli su priređivanju izložbe ustupanjem dokumenata i fotografija, kao i njegova već počivša ćerka Dafina Damjanović, bibliotekarka Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ – istraživanjem arhivske građe, koja je potom predata na čuvanje u SANU.

Autori kataloga i izložbe ističu i dragocenu saradnju i sugestije koje je dala istoričarka dr Nadežda Jovanović, kao najbolji poznavalac njegovog života i dela, koji je prikazala u knjizi „Život za slobodu bez straha“ (2000). Recenzent je bio i prof. dr Momir Milojević.

Izložbu i katalog je dizajnirala Snežana Rajković, a tekst sažetaka na engleski i francuski jezik preveo je Srđan Jovanović.

Posebno su predstavljena brojna dela i rukopisi, bogate političke aktivnosti i angažovanja, kao i deo privatne i javne prepiske Jovanovića, koji najbolje oslikavaju njegove misli, iskazane rečima: „Savez umnog i telesnog rada. Kult rada i vernost zemlji. Socijalna pravda i sloboda. Niko gladan, niko go, niko bos!

BISTA I SABRANA DELA

Pirot se Dragoljubu Jovanoviću, tri decenije od njegove smrti, odužio spomen-bistom, radom vajara Pavla Ristića, otkrivenom 28. avgusta 2007. godine.

Publicista iz tog grada Dejan A. Milić objavio je esej „Dr Dragoljub Jovanović – čovek koji je disao borbom“. Godinu kasnije „Službeni glasnik“, uz podršku Arhiva Jugoslavije, KIZ „Kultura“, Pravnog fakulteta u Beogradu, IP „Filip Višnjić i njegove porodice, objavio je Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga, od čega su 12 „Političke uspomene“, a četiri „Medaljoni“. Time su njegovi memoarski zapisi i portreti savremenika postali dostupni stručnoj i široj javnosti.