ENG
Protiv Šešeljevih bljuvotina: Ko je Marija Crnobori
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
Povezani članci
Koliko je pružila lepote, osećanja, budila ono dobro i plemenito u onima koji su dolazili da je gledaju i slušaju. Spoj spoljašnje i unutrašnje lepote. Suvereni, aristokratski hod po sceni. Sjajan spoj dikcije i unutrašnjeg doživljaja. Privatna smirenost i poštovanje svih
Piše: Čedomir Petrović, e-novine
Masa od nekoliko hiljada prisutnih članova i pristalica Srpske radikalne stranke, leluja se na vetru sa zastavama. Čuje se urlanje vođe – Ko je Marija Crnobori? Kao eho odbija se pitanje od zgrade Narodnog pozorišta, prolazi pored stana na Terazijama u kome je provela život i dolazi do zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kome je provela svoj drugi život.
Marija Crnobori, foto: glas slavonije
Ostale rečenice ne idu nikuda. Izgovorene, istog trenutka nestaju u mračnim dubinama kanalizacionih šahtova. U kontejnerima i deponijama već pretrpanim đubretom, odnosi ih košava da se više nikada ne vrate… „Odlikovao je Nikolić i onu ustašku profuknjaču Mariju Crnobori. Ko je Marija Crnobori? U toku II Svetskog rata bila je prvakinja Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, bila je članica Ustaške mladeži, radila je za hrvatski Gestapo i bila ljubavnica ustaškog generala Meškova. Posle rata su uhapšeni, ustaškog generala su streljali, htjeli su i Mariju Crnobori a onda se neko sažalio zbog njene fizičke lepote i poslali je u Rijeku. Iz Rijeke ju je Bojan Stupica doveo u Beograd, a onda na kraju životnog veka odlikovao ju je bivši četnički vojvoda Tomislav Nikolić visokim odlikovanjem – Sretenjskim ordenjem III reda. Time je ponizio Srbiju”.
Masa u čudu sluša. Oni i kada počne pljusak beže koliko ih noge nose, što dalje od pozorišne nadstrešnice.
E, sad, da li je potrebno ili ne, odgovoriti hladne glave, smireno, na nekom nivou na sve ove gomile smeća, bljuvotina i teških uvreda, nanete mojoj poštovanoj starijoj koleginici, velikoj dramskoj umetnici, tragetkinji, simbolu dostojanstva, talenta i rada, kulture i dobrote, Velikoj Mariji Crnobori. Otišla je 21. oktobra u 96. godini života.
Naslednici bi trebalo da vrate Sretenjski orden III reda. To je poniženje za gospođu Crnobori, a ne za Srbiju. Srbiji je bila čast da jedna tako velika umetnica provede svoj život u njoj i podari joj svu raskoš svoga talenta.
Gospođi Mariji Crnobori se ne dodeljuje orden III reda. Kada bi igrala jednu od svojih antologijskih uloga, tih večeri, bili su svi njeni redovi, ne samo treći. Svi dupke puni redovi u parteru i na balkonu i svi oni koji su stajali sa strane. Cela sala je bila njena. I kada je bila Francka u Cankarevom „Kralju Betajnove“, prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I kada je bila Rasinova Fedra i Antigona, Ledi Magbet, Geteova Ifigenija na Tauridi, Sofija u Ujka Vanji, Jula u u Peri Segedincu Laze Kostića, Laura Lembahova U agoniji Miroslava Krleže, Ofelija, Titanija u Snu letnje noći…
Sa svojim kolegama Matom Miloševićem, Ljubišom Jovanovićem i Viktorom Starčićem osniva čuveni “Beogradski dramski kvartet”. Gospoda u smokinzima, gospođa Crnobori u elegantnoj večernjoj haljini i njihovo avangardno, koncertno izvođenje. Na repertoaru su „Don Žuan“, “Faust”… Obilaze celu Jugoslaviju.
Koliko je pružila lepote, osećanja, budila ono dobro i plemenito u onima koji su dolazili da je gledaju i slušaju. Spoj spoljašnje i unutrašnje lepote. Suvereni, aristokratski hod po sceni. Sjajan spoj dikcije i unutrašnjeg doživljaja. Privatna smirenost i poštovanje svih.
Ovo pišem u svoje ime i u ime mog prijatelja Aleksandra Saše Foteza, sina Marije i Marka Foteza. Otišao je rano, u pedeset osmoj godini života. Da je živ, bio bi duboko uvređen i tužan, kao što sam i ja večeras.
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
