Preminula Latinka Perović (1933-2022)

Izdvajamo

• Njen odlazak ostavlja golemu prazninu na srpskoj političkoj i znanstvenoj sceni. Ali, njezin život, politička vertikala i njena ostavština ostaje dragoceni izvor i inspiracija za sve, ne samo buduće političare i istoričare, nego i za sve one koji žele da ovom društvu otvore perspektivu moderne demokratske države.

Povezani članci

• Monumentalizacija srpske monarhije
• Hasija Borić: Putujem jer je moja publika, kao i moj narod, raseljena…
• Zijah A. Sokolović u Narodnom pozorištu Mostar: Ljudi u Mostaru su najgladniji promjena
• ŠTO NE MOGU PREŠUTJETI, O ČEMU NE MOGU NE MISLITI
• OTVORENA IZLOŽBA „PLAVO ZELENI SVET“
• Poziv kazalištima i kulturnim ustanovama

Latinka Perović
(1933-2022)

Danas nas je napustila Latinka Perović, dugogodišnja saradnica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, jedna od vodećih lidera srpskog „proljeća“, prvorazredni historiograf – autorica niza dela i tekstova u kojima je, preciznije od većine savremenika, sagledavala prošlost i sadašnjost Srbije, cenjena prijateljica, napisala je na svom FB predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije, Sonja Biserko.

‘Nakon pada srpske demokratske, liberalne elite, Latinka je uronila u srpsku prošlost, posebno srpsku historiju 19. veka. Latinka je i, u svojim delima i u svojim javnim nastupima, upozoravala na potrebu istraživanja i razumevanja prve i druge Jugoslavije i na to da je to razdoblje historijski završeno. Za nju je to bilo “vrlo važno, zbog sigurnosti drugih i zbog nas, definitivno se razići s projektom koji je vodio u katastrofu, u zločin”, za koje je “odgovornost Srbije bila primarna”. To se još uvek nije dogodilo i to je nešto što održava tenziju i unutar našeg naroda, a mislim da je to nešto što stvara oprez i kod svih u susedstvu.

Na žalost, malo ko je imao sluha za njene analize, uvide i pouke koje srpska prošlost nosi za sadašnjost i budućnost.

Latinkin izuzetno akribično i beskompromisno, ma kako bolno, iščitavanje prošlosti vodilo je, uvek i iznova, upozoravanju da srpske elite nisu spremne i neće prihvatiti liberalne demokratske vrednosti sve dok ideologija „srpskog sveta“ ne bude poražena. Latinka je detektovala i denuncirala srpski nacionalizam u svim njegovim vremenima i formama i o tome ispisala hiljade stranica.

Njen odlazak ostavlja golemu prazninu na srpskoj političkoj i znanstvenoj sceni. Ali, njezin život, politička vertikala i njena ostavština ostaje dragoceni izvor i inspiracija za sve, ne samo buduće političare i istoričare, nego i za sve one koji žele da ovom društvu otvore perspektivu moderne demokratske države.

Latinka Perović je retka pojava na srpskoj političkoj i akademskoj sceni. Dosledna, hrabra, lucidna i, iznad svega, spremna da žrtvuje sve za svoja demokratska, politička, nauča i ljudska ubeđenja.

Slava joj.’