PREMIJERA OPERE RIGOLETO 14. JUNA

Izdvajamo

• U mnogim operama tradicionalnih repertoara glavne teme su ljubav između dvoje ljubavnika, izdaja, ljubomora i ubistvo. U Rigoletu su ključne reči sumnja, kontrast, snažne suprotnosti, prisutne u celoj operi. U uvodu, na primer, Verdi koristi tehniku kontrasta ne bi li izokrenuo dramski tok: priča počinje kao komična opera, veličanstvenom zabavom u dvoru, preokrenuvši se iznenada dolaskom Monteronea u tragediju, i to samo jednom rečju: Prokletstvo. Naime, to je prvenstveno i trebalo da bude naslov opere, ali je kasnije odlučeno da se naslovi imenom protagoniste – Rigoleto.

Povezani članci

• Dramski studio mladih HNK Mostar postavio predstavu koja progovora o problemima mladih
• Počinje sezona u eMTeeM -u 1974
• KAD BJESNI VELIKI BAJA: Primitivizam, šovinizam, mizoginija, homofobija… bez ikakve kazne!
• 100 GODINA SPORTSKOG DRUŠTVA RADNIČKI
• Rezolucija se rezolucijom izbija
• JA ĆU TI REĆI MAJČIN SINE

Fotografije Srđan Doroški

Premijera opere Đuzepea Verdija Rigoleto, posle šest godina od poslednjeg izvođenja biće izvedena 14. juna na sceni Jovan Đorđević u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu s početkom u 19.00 časova.

Operu režira Aleksandar Nikolić, a dirigovaće gost iz Italije maestro Andrea Solinas. Koreografiju za balet je uradio Aleksandar Ilić uz asistenciju Branke Gligorić. Kostim Senka Ranisavljević, scenografija Saša Senković, dizajn svetla Marko Radanović.

U Naslovnim ulogama nastupaju Vojvoda od Mantove – Saša Štulić, Rigoleto, dvorska luda – Željko R. Andrić, Đilda, Rigoletova ćerka – Darija Olajoš Čizmić, Sparafučile, bandit – Goran Krneta, Madalena, njegova sestra – Jelena Končar, Grof Monterone – Strahinja Đokić, Grof Čeprano – Nikola Basta, Grofica Čeprano – Maja Andrić, Marulo, dvorjanin – Branislav Stankov, Borsa, ministar dvora – Igor Ksionžik, Đovana, Đildina dvorkinja – Marija Mitić Vasić, Stražar – Vladimir Zorjan, Paž – Marija Mitić Vasić. Učestvuju: muški Hor i Orkestar Opere i Balet Srpskog narodnog pozorišta.

Rigoleto je prvi put izveden u Novom Sadu 1923. godine, a od osnivanja Opere Srpskog narodnog pozorišta 1947, bilo je ukupno sedam izvođenja: premijera 1948. (i dve obnove 1956. i 1962), 1972. (obnovljeno 1982), 1993. i 2003. Ova poslednja postavka u režiji Voje Soldatovića bila je deset godina na repertoaru, imala je uspešna izvođenja na matičnoj sceni (sve do 2013. godine) i gostovala u inostranstvu, od kojih se ističe gostovanje u Kanu, marta 2006.

U mnogim operama tradicionalnih repertoara glavne teme su ljubav između dvoje ljubavnika, izdaja, ljubomora i ubistvo. U Rigoletu su ključne reči sumnja, kontrast, snažne suprotnosti, prisutne u celoj operi. U uvodu, na primer, Verdi koristi tehniku kontrasta ne bi li izokrenuo dramski tok: priča počinje kao komična opera, veličanstvenom zabavom u dvoru, preokrenuvši se iznenada dolaskom Monteronea u tragediju, i to samo jednom rečju: Prokletstvo. Naime, to je prvenstveno i trebalo da bude naslov opere, ali je kasnije odlučeno da se naslovi imenom protagoniste – Rigoleto.

Balet u operi

U ovoj postavci opere Rigoleto, reditelj navodi da balet ima poseban tretman. Kao profesor na Institutu za umetničku igru puno se bavim pokretom, plesom, i sarađujući sa prvakom Baleta NP Aleksandrom Ilićem, koji je sada i koreograf „Rigoleta”, godinama radim na tome da prirodno inkorporiram balet u operu. Nije to lako, jer balet najčešće bude tek gost u jednoj-dve operske slike. Ali kada se zaista organski spoje ove dve teatarske forme, rezultat je pravo osveženje. I to je negde najbliže onome što se radi u Kovent Gardenu, kaže Aleksandar Nikolić. Baletski ansambl čine: Bojana Matić, Verica Kozarev Klarić, Nadežda Salak, Mina Radović, Marija Trifunović, Milica Jelić, Jelena Danguzov, Vesna Ognjanov, Nastasja Ivetić, Dejana Bajić, Bojan Radnov, Đulio Milite, Zoran Trifunović, Alesandro Bonavita, Antonio Bibo, Aleksandar Bečvardi, Jakob Korošec, Toma Križnar, Nikola Stamenović.

Premijerom opere Rigoleto biće svečano otvoren Prvi operski festival OPERARIA.