Pomera se premijera plesne predstave “Grand hotel”

Povezani članci

• Lanterna na Mediteranu
• Memento mori: ODLAZI MI GENERACIJA
• Propuštena šansa za bolje odnose
• Dejan Ilić: Promenite dnevni red
• ŽIVEO 8. MART DAN ŽENA
• Tekstovi sa posvetom: Vlado Puljić (*) i nenadmašna ljepota jednostavnosti

U Operi i teatru Madlenianum nastavljene su pripreme na savremenom plesnom komadu pod naslovom Grand Hotel, čija se premijera pomera sa 28. marta na 1. april 2021. u 19.00 časova, dok će prva repriza predstave biti 16. aprila u 19.00 časova. 

Ova nesvakidašnja predstava, u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela. Situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije. Šta bi se dogodilo kada bi vreme i prostor mogli da se vrate unazad? Kada bismo propustili neki susret i kada nikada ne bismo sreli najboljeg prijatelja, oca, ljubavnicu? – pita se reditelj predstave Aleksandar Nikolić. Pored Nikolića i Ilića, okupljen je izuzetan kreativni tim:

Muziku predstave je uradila Ana Krstajić; scenografiju Žorž Draušnik, a kostim Aleksandra Karović.  Igra internacionalna ekipa umetnika: Mojca Majcen (Slovenija), Branko Mitrović (BIH), Jakša Filipovac (Srbija) i Ognjen Vučinić (Hrvatska).

Vreme je neuhvatljivo, nepovratno, ponekad surovo, konfuzno, tačno i netačno. U Grand Hotelu vreme je zaustavljeno u lepoti, zavodljivosti i erotici likova.

Da li će lepota zaista spasiti svet, ili će permanentna čežnja za njom uništiti pojedinca? Preispitujem konstantno naše odnose prema životu, koji nezaustavljivo teče. Da li vreme zaista teče ili je njegov protok samo naš konstrukt kako bi imali nekakav referentni okvir postojanja i sopstvene relevantnosti? Šta bismo sa tom nesvakidašnjom koketnom sposobnošću uradili da možemo da zaustavimo ili vratimo vreme? Da li bi uništili svaki smisao civilzacije, pokrenuli emotivnu propast i zapravo uništili samog sebe? – pita se koreograf Aleksandar Ilić.

Gosti dolaze, gosti odlaze. Sve je uvek isto. Nikada se ništa ne događa. Hotel je grandiozniji nego ikada. Naš dolazak i odlazak je beznačajan i neprimetan. Međutim, drame naših malih života se događaju upravo tokom boravka u hotelu. Mi smo živi sada i ovde, nama su naši strahovi, posrtanja i uzdizanja, ljubavi ili osećanje promašenosti najvažniji iako smo na širem planu samo usputni gosti. Crna rupa šapuće:  “Premor od života. Slepa ulica. Preplavljivanje besmislom i pesimizmom u grandioznoj scenografiji.” Time se poigravamo i u našoj predstavi. Zar život u Grand hotelu nije grandiozan… ili to uopšte nije? Baroni koji su u stvari džeparoši, velike dive koje su u stvari iscrpljenje kurtizane… Niko u hotelu nije srećan. Nešto u bazi civilizacije nije dobro postavljeno. Na kraju ostaje da odzvanja u vazduhu čuvena replika Grete Garbo: “Umorna sam, jako sam umorna… Molim Vas ostavite me na miru. Želim da budem sama’’ – ističe reditelj Aleksandar Nikolić u svojoj eksplikaciji.

Projekat je koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvo kulture Slovenije, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Festival Velenje, Mestna Občina Celje, Javni sklad republike Slovenije za kulturne dejavnosti i Institut za umetničku igru.

Karte su u prodaji online i na blagajnama Madlenianuma.

wannabemagazine