Petar Fehir: A mi šutimo

Povezani članci

• HODŽIĆEVA APOKALIPSA 1 I APOKALIPSA 2 U SARAJEVSKOJ VIJEĆNICI
• Klaus aka kao španska legenda o Deda Mrazu
• Internacionalni festival književnosti BOOKSTAN. NO EAST, NO WEST
• Veliki i mali ili „Zašto sam prestao da pišem za Danas i Vijesti?“
• Vladimir Arsenijević: Čudna tišina pred veliku eksploziju
• Oto Bihalji Merin – Titov doživljaj slike: Tako je bilo!

Piše: Petar Fehir

A MI ŠUTIMO

Glas što se krije
nas grije.

Tišina zrije.

U klasu
se podaje glasu.

Taj glas je spas.

A glas što nas krije,
nije.

epigram

kroijo

zborio
slovio

stvorio

palio
žario

dolijo

ogolio
obolio

pomolio

HEJ SLAVIJENI

Nekada smo bili jedno,
sad smo samo dvije – dve,
šta se desi luda braćo
i u ije i u e?

Važno beše da se bije,
da se mačem reši sve,
da se crni barjak vije
i u ije i u e.

Bila previše im jedna
sad im nisu dobre dve
objasnite raji bijednoj
i u ije i u e.

Jedan ne sme da se smije
drugi ne smje da se sme
pa inatom tugu krije
i u ije i u eeeeeeee.

Oda radosti

Kavicu srknem, otvorim novine;
U njima kupci robe trgovine,
reklame, ciklame, akcije, frakcije,
a narod ovca – nema reakcije.

Jutro je sivo, moglo bi padati.
Neću se ničem boljem nadati.
Radio obmana, laž televizija,
nema ideja i novih vizija.

Poziv na  akciju, ne se  nervirati!
Najbolje će biti nekog klonirati!

Na spisku mi Marx, Engels i Mao
– koji bi najveći doprinos dao?
Na kog se kladiti, na koga uložiti,
s kim bi se mogli najbolje složiti?

A onda mi sinu –  pa narod se pita!
Najbolje će biti klonirati Tita!
I uz njega negog duhovnog nadzora,
Ivana Gorana i druga Nazora

Drug Tito jaše na čelu kolone
uz usku stazu planinsku.
Gore na vrhu led.
Dolje u klancu mutan potok šumi
Oblaci tmasti vuku se po nebu,
a pramen magle ko dim se vije
niz krošnje smreka, jela i omorika.

On ide, sve to ne vidi, ne čuje.
Kuda ga miso zanijela?
U kome svijetu živi?
Od čega je bora na čelu
i grč oko tvrdih usta?

Al na jednom je stao, trznuo se.
Avet je pred njim…

Kud ćeš drzniče…?
Ja vladam u ovoj divljine….

Tito s konja siđe,
al se ne okrenu.

Sagnu se zemlji, zgrabi grudu blata,
u prah je smrvi
i u žvale baci nemani onoj

te viknu s visa:

Jebite seeeeeeeeeeeee…!
Jebite seeeeeeeeeeeee…!

( V. Nazor & P. Fehir)