ENG
Odlučnost do kraja života
Autor/ica
Povezani članci
Udovica jugoslovensko-albanske glumačke legende Bekima Fehmiua, Branka Petrić, priseća se filmskih uspeha svog pokojnog supruga, njegove ljubavi prema tangu, ponosa koji je osećao prema svojim korenima – i, konačno, odlučnosti kojom je sebi oduzeo život.
Piše: Jeton Musliu, BIRN Priština
Ukusno obučena poput scenske glumice iz nekih prošlih vremena, Branka Petrić Fehmiu stiže u beogradski Zvezdara teatar u kaputu, ogrnuta šalom i sa šeširom krem boje na glavi. Ovo je malo, ali prestižno pozorište. Branka Petrić ovde je često glumila, poslednji put 2011. Ona i dalje glumi, ali ne kao nekada. Sa svojih 74, sada je istih godina kao što je bio i njen suprug, Bekim Fehmiu, kada je sebi oduzeo život 2010.
Fehmiu je bio glumačka legenda, kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu, sa ulogama u više od 40 filmova.
Godine 1967. igrao je u filmu “Skupljaci perja” Aleksandra Saše Petrovića koji prati živote Roma u Vojvodini i koji je osvojio nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu.
“Ovaj film je otvorio vrata širom sveta”, priseća se Branka Petrić. “Kada se vratio iz Kana dočekan je kao heroj. Cela Jugoslavija je bila srećna zbog uspeha koji je film postigao”. Fehmiu je tada imao 31 godinu i godinu dana kasnije oženio se Brankom Petrić.
Ponosan na svoj identitet
“Blistavo i strašno”, drugo deo autobiografije Bekima Fehmiua, koji je objavljen u oktobru u izdanju Samizdata B92, otkriva da je glumačka legenda imala razne ponude za članstvo u političkim partijama, ali Branka Petrić kaže da politika nikada nije interesovala njenog muža.
“Nije je hteo (politiku). Hteo je da bude potpuno slobodan”, kaže ona. “Nije želeo da ikome pripada”.
U filmovima Fehmiu je igrao uloge na raznim mestima i jezicima, ali nikada na albanskom.
Međutim, Branka Petrić kaže da njen suprug nije potiskivao svoj identitet.
“Ovo ne treba tumačiti kao pezir”, kaže ona, komentarišući njegovo nepojavljivanje u filmovima na albanskom jeziku. “On je apsolutno bio Albanac. Ali zaboravljate da smo mi tada bili u Jugoslaviji. On je pripadao svima”, dodala je. “Kada smo počeli da uviđamo ko je bio šta, desilo se šta se desilo”, kaže Branka Petrić o raspadu Jugoslavije.
U prilog tome da Fehmiu ni izbliza nije osećao prezir prema svom poreklu govori i činjenica da, kada je nekoliko ljudi iz filmske industrije tražilo od njega da promeni svoje ime, on je to odbio.
“Pitali su ga tri puta, ali on to nije prihvatio”, kaže ona, prisećajući se događaja vezanih za njegovo snimanje američkog filma “Avanturisti” 1970. godine.
“Snimanje je stalo i Bekim im je rekao da on neće da primeni svoje ime i da, ako im se to ne sviđa, oni mogu da promene glumca. Na kraju su popustili”, navela je Branka Petrić.
Strast za tangom
Dok je Fehmiu bio glumac po profesiji, Branka Petrić kaže da je tango bio njegova lična strast.
“Igrao je tango jako dobro”, kaže ona, dodajući da je njen pokojni suprug odbijao ponude da se profesionalno bavi plesom u Argentini. “I mene je naučio. Slavili smo uspeh i sreću igrajući zajedno”, dodala je.
Kod kuće, kaže ona, žiovot je bio sasvim normalan.
“Ali nema reči koje bi mogle da opišu život posle njega. Ne želim ni da nađem te reči”, dodala je.
Branka Petrić mršti lice govoreći o porodicama koje kažu kako su njihovi životi uvek samo “dobri, dobri i dobri”.
“Naš život bio je poput broda koji plovi uz pomoć jedara, ali kome nekada trebaju i vesla. Povremeno se činilo da tone, ali uvek smo uspevali da uplovimo u luku gde bi se on popravio a da bi mogao ponovo da plovi”, navela je ona. Uvek je postojalo sidro: “To je vrsta ljubavi koju je Bekim imao”, dodala je.
Posvećen porodici
Fehmiu je bio nešto poput seks simbola. Povodom njegove smrti, britanski Dnevni telegraf spomenuo je njegova “mladalačka osvajanja i poznanstva sa ženama poput Brižit Bardo i Ave Gardner”.
Ali Fehmiu je bio posvećen svojoj porodici, naročito svojoj majci, priseća se njegova udovica. “Video bi se s njom kad god je to bilo moguće”, kaže ona.
“Žao mi je samo što nikada nisam uspela da naučim albanski … (ali) svaki put kad bih otišla (kod njegove majke), svi bi pričali srpski”, dodala je Branka Petrić, koja danas živi sa svojim mlađim sinom Hedonom.
Stariji sin Uliks je glumac i živi u Americi.
“Blagoslovena sam što imam dvoje dece”, kaže Branka Petrić. “Bekim je hteo 12, ali ja sam mu govorila da bi trebalo da budemo srećni sa dvoje. Možda mi je malo žao što nismo imali treće”, dodala je.
‘Okončao je svoj život onako kako ga je i živeo’
U julu 2010. Fehmiu je okončao svoj život hicem iz pištolja. Prema njegovoj želji, pepeo je rasut u reci u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva (rođen je u Sarajevu).
“Okončao je svoj život onako kako ga je i živeo”, kaže Branka Petrić. “Bio je odlučan i nikada nije imao sumnje”, dodala je.
Ta ista odlučnost nešto ranije u životu, 1987. godine, navela ga je da napusti pozorište. Igrao je tada u Beogradu u predstavi “Madam Klontajn” kada je jednostavno otišao. Od tog trenutka nikada se više nije pojavio u pozorištu.
“Bacio je sidro i to je bilo to. Gotovo”, kaže Branka Petrić. “U to vreme, osamdesetih godina, počinjala je sva anti-albanska propaganda (u Srbiji pod Slobodanom Miloševićem). Napustio je pozorište i, devedesetih godina, i svoju međunarodnu filmsku karijeru takođe”, dodala je ona.
Bračni par Fehmiu poslao je svoju decu van Srbije kako bi izbegla vojsku, s obzirom na to da je izbio rat u bivšoj Jugoslaviji.
Branka Petrić kaže da su to bila teška vremena za njenog muža. “Imao je snažnu veru u humanost a u tom trenutku ta vera je počela da se ruši”, rekla je ona.
Osećajući se bespomoćnim, Fehmiu je odlučio da najbolji način da iskaže svoj stav jeste da ne kaže apslutno ništa.
“Ljudi su shvatili značenje njegove tišine tek kada je napustio ovaj svet”, rekla je Branka Petrić.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu – SCP.
Autor/ica
