Odlazak poslednje heroine

Povezani članci

• Mario Kopić: Zamor duha
• Uručene Novinarske nagrade “Srđan Aleksić” za 2018.
• Najbolnija vijest u ovom sumornom danu: preminuo je Predrag Lucić
• Dom za vešanje
• Rat se vraća kući
• Heni Erceg: Virus samovolje

foto: Infoera

Umrla je Dana Milosavljević. Poslednja žena narodni heroj u Srbiji. Zadevojčila se sa petokrakom i titovkom na glavi. Sa 16 leta bacala ručne bombe na fašističke bunkere. Gušala se sa hitlerovim soldatima. Otimala puškomitraljeze. Bosnu i Hercegovinu upoznala kroz krvave bitke na Sutjesci. Gazila je do grla, a vode se plašila najviše u životu. Sa puškom u ruci stigla do Jajca, Bugojna, Kupresa, Donjeg Vakufa… Ustaški metak kod Livna je, nakratko, zaustavio. Nije čekala da se potpuno oporavi. Zbacila je zavoje sa rana i pridružila se borcima.

Poslednji put na stranicama našeg portala Danu smo pomenuli pre dve godine povodom smrti Ide Sabo. Takođe narodnog heroja. Sa njom je Dana Milosavljević delila tu časnu titulu. Baš kao i uverenje da je Jugoslavija bačena pod noge nacionalista. Ida je govorila kako je buržoaziji najjače oružje nacionalizam, a Dana da je stavljanje znaka jednakosti između četnika i partizana pomračenje uma. Njeno slobodoumno srce cepalo se pred prizorima rušenja svih simbola i spomenika narodnooslobodilačkog rata.

O Daninim podvizima i slobodarskom duhu, koji je ponela iz rodne Bioske kod Užica, pričali smo nedavno i sa Zdenkom Duplančićem, penzionisanim pukovnikom JNA i junakom naše priče Heroj manji od puške. On nam je rekao da je ona herojski put započela u Užičkom partizanskom odredu. Kasnije je bila bolničarka u Prvoj proleterskoj brigadi. U Drugu proletersku stigla je 1942. godine. Tu je vojnikovala sa Desom Koštan Olbinom, prvoborcem i životnom saputnicom Daneta Olbine, prvim posleratnim gradonačelnikom Sarajeva.

Danu Milosavljević pamtimo i kao predsednicu Skupštine Srbije. Bila je to u vreme dok još Srbija nije pošla krivim putem. Da zajedno sa pomagačima u nekim drugim republikama rasturi Jugoslaviju. Bliže sam je upoznao prilikom zajedničkog boravka u Njujorku. Zbližili smo se još u avionu. Odseli smo u istom hotelu. A ja nespretan kao svaki Balkanac u tuđem svetu zatvorio sam vrata sobe za sobom. Ne znajući da se automatski zaključavaju. Njujork sam, inače, zapamtio po beskrajnom danonoćnom zavijanju policijskih sirena. Po vestima da je tu i tu nađen obezglavljeni leš u kanti za smeće. I tako zarobljen u hodniku samo u majici i gaćama čekao sam da se neko pojavi i spase me. Oskudno obučen nisam smeo u lift ili stepenicama na recepciju. Kad sam već počeo da drhtim od hladnoće, bio je početak marta, u hodniku se pojavila Dana Milosavljević. Zavapio sam Dano pomagaj! Kad me videla onako šćućurenog pala je u fotelju u hodniku i počela da se trese – od smeha. Kupio sam joj veliku čokoladu da me ne oda. “Izdala” me. Na radost i veselje svih u avionu, u povratku.

Dana Milosavljević nije izdala svoje mladalačke ideale. O slobodi, pravdi, jednakosti. O Jugoslaviji kao zemlji svih naroda i narodnosti. Danas neki drugi pišu njenu istoriju. Cepaju stranice ispisane istinom. Uče decu da skrnave partizanske spomenike. Bila je to tuga pregolema Dane Milosavljević. Nije dočekala da vidi vraćanje spomenika Titu u njenom Užicu i da proslavi jubilej Druge proleterske. Heroja i proletera više nema. U Srbiji se sprema preimenovanje grada Zrenjanina u Petrovgrad. Umesto po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, nacionalisti spremaju nove table sa imenom Petra Karađorđevića. Prljavi revizionistički marš kruži ovom zemljom.