NOVI SVJETSKI POREDAK

Povezani članci

• Natječaj za intendanta “Zajca”: Prvi kandidati – Marin Blažević i Oliver Frljić
• Meša Selimović: Sve nas su ubili nebrojeno puta
• Rodna kuća Zuke Džumhura galerijski prostor, dom za njegovu umjetnost
• Najava: Izložba KOPČA
• “POBUNJENIK M.K.“ I “MALI MI JE OVAJ GROB“ PRED SARAJEVSKOM PUBLIKOM
• Tribina na temu: Između sjećanja, poricanja i zaborava

Piše: Petar Fehir

– Jesi gledo?

Okrećem se, čujem ga, a ne vidim. Kad evo ga, raskesio se (netipično za njega, obično je namršen, nekako sav negativan)

– Šta jesam gledo? I ne viči, idemo preko na kavu (mada znam da će biti piva i mali konjak), al tako se kaže.

Šta jesam gledo?

– Pa novi svjetski poredak. Ovih dana se vidio  jasnije nego sirijus i ona, kako se ono zvala, kometa.

– Misliš na mundijal?

– Ma jok, Helejeva. Nogomet nije tako vjerno ilustrirao nadmoć organizacije, discipline i borbenosti  nad improvizacijom i “valjdaćemonekako” logikom, koja je bila očita u susretu Njemačke i Brazila, koliko dva druga događaja.

(Koja je sad paranoja, pomislim)

– Kao i u Brazilu i ovdje su Nijemci u glavnoj ulozi. Prvi se zbiva u Dubrovniku, drugi u Berlinu.

Otpije, pa nastavi.

– Gledao sam onaj doček Merkelice u Dubrovniku. Gospodarica unije! Vuku je za rukav, klanjaju se. Guraju se za selfi. Bijaše mi malo neugodno. I gadljivo. Dočekali je ko Klintona u Prištini. Razumio bih da je imala Götze-ov dres…

Nekako mi je to izgledalo snishodljivo. I oni komentari. Kajne dostojanstvo. Na nekim se portalima zazivalo u pomoć. E, ona bi ovdje uvjerljivo pobijedila i Kolindu i Ivu, kad ti kažem.

– Ne razumijem na što pucaš (pravim se). A drugi događaj?

– E drugi ti je još gori. Poslije ovih špijunskih afera Amera u Njemačkoj, Nijemci odlučili svu sigurnosnu korespodenciju obavljati na pisaćim mašinama. Zvali odmah  Olivetti i naručili mašine. I to mehaničke, bez struje. Imam i ja još neku staru u podrumu, mogao bih im ponuditi.

Kažem ti ja, stari, još će oni pitati za Matu Hari i bračni par Rozenberg. I Morzea.

I održavaće kažu, važne sastanke u “staklenom zvonu”, posebno izoliranim prostorijam, bez struje. Jasna im je njihova pozicija.

– Znaš šta, Martine, kako bi bilo da mi jedno vrijeme ne šalješ elektronsku poštu. I od SMS-a se malo uzdrži. Bolje da se nađemo ovako, na pivu, ako imamo koji divan.

– Šta je, prpa?

– Ma nije, nešto me nostalgija uhvatila. Za pisaćim mašinama.