Nemoj se isključiti!

Izdvajamo

• Uspeo sam da pribavim sva izdanja grupe ABBA. Njihova muzika je ispunjavala moju sobu, stan, zgradu. Nema žurke na koju ne bih poneo dve do tri ploče i na kojima se ne bi slušale pesme kao što su „Mamma Mia“, „Gimme! Gimme! Gimme!“, „Dancing Queen“ i „Voulez-Vous“. Kada sam se osećao loše i bio tužan agoniju sam produžavao slušajući pesme „The Winner Takes It All“ i „The Day Before You Came“. Često bih se pitao zašto su prestali da postoje i dolaskom interneta shvatio sam razlike koje su dovele do raspada grupe koja je obeležila 70-te godine. Mama mi je ispričala sjajne priče o ovoj grupi koja je bila veliki deo njene mladosti. ABBA je postala i deo mog života.

Povezani članci

• Promovisana knjiga Bekima Sejranovića “Dnevnik jednog nomada” u Sarajevu
• „BLUES BROTHERS“? NO! „TUPKOVIĆ BROTHERS“!
• Željela bih živjeti okružena prirodom!
• Izložba “Priče iz Srebrenice” večeras u Mostaru
• Notornoj gluposti je ime čokolada, islamisti, blokada…
• »Smijeh slobode – Uvod u Feral Tribune« na europskoj turneji

Foto: OLLE LINDEBORG/AFP

Međutim, ABBA se vratila. Nisam se predao svih ovih godina. Nisam podlegao pritiscima nakaradnog sistema i kada mi je bilo najteže. Nema razloga da to ikada uradim. Naročito ne sada kada je ABBA tu, ponovo. Želim da verujem da će se jednog dana vratiti ono vreme kada smo bili srećni građani zemlje koja je bila poštovana u celom svetu. Želim da verujem da će Srbija ponovo biti zemlja srećnih i uspešnih građana. Ako je mogla ABBA, zašto ne bi smo mogli i mi, zajedno, prevazići razlike i „snimiti novu ploču“.

Piše: Željko Pavićević

Bio je sunčan dan, jedan od onih prolećnih dana što mi izmame osmeh na lice svaki put kada podignem roletne nakon što bih ustao. Ante Marković je bio premijer zemlje koja je velikim koracima koračala ka nadnacionalnoj državi koja će se jednog dana zvati Evropska unija. Blagostanje koje je tih davnih dana s kraja 80–ih godina prošlog veka krasilo bivšu Jugoslaviju osećalo se i tog dana. Dobio sam dovoljno novca da se sa društvom lepo provedem u gradu i kupim ploču koju sam tako dugo priželjkivao, The Visitors od ABBA. I znao sam gde je mogu naći. Black Door, radnja u sastavu JDP-a gde su me znali i gde bih provodio sate gledajući ploče, kasete i sve ono što se tamo nalazilo, a bilo je u vezi sa muzikom. Obožavao sam taj Black Door i devojke koje su tamo radile.

Bio sam klinja koji je poput današnje dece opčinjene računarom i igricama bio opčinjen televizijskim programom koji se ne može porediti sa ovim današnjim. Iako je Arrival izašao nešto više od godinu dana nakon mog rođenja, oktobra 1976. godine, pesma „Money, Money, Money“ se vrtela na prvom programu Radio-televizije Beograd i te davne 1981. godine. Jedan šestogodišnjak je postao zaljubljenik u muziku grupe ABBA, ali ne dugo. Na scenu stupa Thriller kralja popa i tu se moj svet malo menja. Pop muzika postaje nešto što će me pratiti do danas, a ABBA je veliki deo pop kulture i vratiće se nekoliko godina kasnije u etar mojih interesovanja.

Ranko, drug iz kraja, došao je da se pohvali tog sunčanog dana davne 1988. godine držeći u ruci, ispred mojih vrata, ploču sa najvećim hitovima grupe ABBA iz 1975. godine. Pozvao sam ga da uđe kako bismo preslušali LP i to je bio ponovni početak ljubavi koja traje do danas. ABBA je postala predmet mog interesovanja. Požurio sam da prikupim sve ono što se moglo naći u radnjama PGP-RTS i Jugotona u Beogradu. Svaki dinar od džeparca išao je u svrhu kupovine ploča i kaseta koje i danas krase police mog stana. Ono što nisam mogao da nađem u zvaničnoj prodaju, nalazio sam u Black Door-u. Kakva je to bila radnja!!! Ulaz iz Ulice Maršala Tita na kraju zgrade JDP uvek je bio širom otvorenih vrata kada su dani bili sunčani i topli. Teško da sam ikada odoleo da uđem unutra kada bi me put doveo u taj kraj grada. Ono što niste mogli naći nigde u gradu nalazilo se tamo. Česti dolasci i gomile pitanja zbližili su me sa radnicama koje su me uvek dočekivale sa osmehom i rečenicom „Ćao, mali“. Ne mogu opisati šok koji sam doživeo kada sam čuo da je izgorelo JDP. Bio je to oktobar 1997. godine. Izgoreo je Black Door, sve te ploče, kasete, diskovi… Sve je postalo pepeo. Sve osim uspomena i predivnih sećanja.

Uspeo sam da pribavim sva izdanja grupe ABBA. Njihova muzika je ispunjavala moju sobu, stan, zgradu. Nema žurke na koju ne bih poneo dve do tri ploče i na kojima se ne bi slušale pesme kao što su „Mamma Mia“, „Gimme! Gimme! Gimme!“, „Dancing Queen“ i „Voulez-Vous“. Kada sam se osećao loše i bio tužan agoniju sam produžavao slušajući pesme „The Winner Takes It All“ i „The Day Before You Came“. Često bih se pitao zašto su prestali da postoje i dolaskom interneta shvatio sam razlike koje su dovele do raspada grupe koja je obeležila 70-te godine. Mama mi je ispričala sjajne priče o ovoj grupi koja je bila veliki deo njene mladosti. ABBA je postala i deo mog života.

A onda, dugo iščekivano, a opet nemoguće za očekivati, se desilo. Četrdeset godina od dana kada sam ugledao spot za pesmu „Money, Money, Money“ vratila se ABBA. Ceo svet je imao priliku da 2. septembra 2021. godine, u 18:45 po našem vremenu, premijerno vidi i čuje dve nove pesme, „I Still Have Faith In You“ i „Don’t Shut Me Down“. Oni su tu. Ponovo. Zajedno. I sada me obuzimaju žmarci kada pomislim na sve ono vreme iza mene ispunjeno njihovim pesmama i željom da ih ponovo vidim zajedno. Osećaj koji ne mogu opisati rečima jer je protkan uspomenama, sećanjima, dešavanjima, osmesima i suzama, protestima i ratovima, sankcijama i bombardovanjem, usponima i padovima, atentatom i povratkom „otpisanih“. Osećaj koji mi kazuje da ništa nije nemoguće. Nakon 40 godina od „raskida“, ABBA će početkom novembra objaviti deveti album pod nazivom Voyage. Deset novih pesama. Ne mogu a da ne pomenem da danima bez prestanka vrtim novi singl i uživam u svemu onome što ove pesme bude u meni.

Povratak ABBA na scenu za mene znači mnogo. On za mene predstavlja ponos i snagu, dokaz da su godine samo broj, dokaz da ljubav ne može da nestane, dokaz da u svetu i dalje postoje lepe stvari. Imam utisak da nisam jedini koji se oseća srećno i da ono što ABBA predstavlja za mene delim sa milionima ljudi u svetu. Ante Marković nije uspeo u naporima da napravi modernu Jugoslaviju. Jugoslavija je nestala u ratu naroda koji se još uvek prepucavaju poput nezrelih klinaca. Ubili su prvog demokratskog premijera. Vratili su se oni koje smo oterali tog 5. oktobra. Zadesila nas je pandemija bolesti koja nas je odaljila. Međutim, ABBA se vratila. Nisam se predao svih ovih godina. Nisam podlegao pritiscima nakaradnog sistema i kada mi je bilo najteže. Nema razloga da to ikada uradim. Naročito ne sada kada je ABBA tu, ponovo. Želim da verujem da će se jednog dana vratiti ono vreme kada smo bili srećni građani zemlje koja je bila poštovana u celom svetu. Želim da verujem da će Srbija ponovo biti zemlja srećnih i uspešnih građana. Ako je mogla ABBA, zašto ne bi smo mogli i mi, zajedno, prevazići razlike i „snimiti novu ploču“.