NE DAJ SE HADŽIHAFIZBEGOVIĆU

Povezani članci

• 18.5. Međunarodni dan muzeja
• Mišo Marić: Aleksa – podsjetnik na ljubav
• Drago Bojić: Političko zlostavljanje djece
• Umesto „oslobađanja“ Miloševića utvrditi činjenice o prošlosti
• Aveti populizma
• DUBOKA BRAZDA ZA VJEČNE CVJETOVE

Ne daj se Hadžihafizbegoviću

ne daj se budalama

lepo ti je prezime al pet puta

ga moram proveriti da ne pogrešim

ovo Emir mi je lakše a i dobro je

moja domovina zove se Srbija

i drugačije ne more bit

al nije jedina

moja domovina je kao i tvoja

i Bosna i Hercegovina

jer su u njoj i Safet i Davorin

i Ismeta i Jasna i Pjer i Štefica

i Mustafa i ako ga vidiš kaži mu da se javi

nema ga dugo

i sva jela i poslastice što nabrajaš

bile su moje

al dođu godine i šećer i holesterol

i moraš se mnogih đakonija odreći

ne daj se moj Emire

i ezani sa bosanskih džamija su moji

i zvona sa crkava su moja

i ja sam Bosanac i Hercegovac

i drugačije ne more bit

i nema lepše muzike nego kad zapevaju ezani

i zazvone pravoslavna i katolička zvona

i nek niko ne dira u Bosnu i Hercegovinu celovitu

rovitu al mora bit čvrsta i jaka kao bosansko srebro i zlato

za srebro i zlato nemam

a so i ugalj što su u tebi moram imati

i kad presolim jelo kriva mi Tuzla

što je cela jednu kozu muzla

i kad stavim komad mrkog uglja u peć

a on iz Banovića gde su nekad ljudi kao mi

gradili tu prugu do Brčkog i drugi komad uglja iz Breze

gde je onaj čekao voz a ona stresla snijeg sa svog kaputa

i prvi put kad budeš sreo Bosnu i Hercegovinu

reci joj da ako noćas sluša nek čuje bol

u pesmi koju pišem njoj samo njoj

ne daj se moj Emire

oduvek je pamet bila srcu nepoznata

i dalje će biti budala i rata

moja domovina zove se Srbija

i drugačije ne more bit

ali nije jedina

moja domovina je kao i tvoja

i Bosna i Hercegovina

i drugačije ne more bit