Ismet Smajlović: Mediteranska
Povezani članci
Stiješnjen, usudom, u brdima ovim;
sapet u ovoj feudalnoj magli, ja pokretna meta,
snatrim za jugom, Mediteranom. Priviđa mi se,
dozivlje me renesansna Zuzorić Cvijeta.
Leut, skaline, mažoretke, morski val;
„S ponistre se vidi Šolta“, vivo vivace,
odjekuje sred ovog mog Balkana. Za jugom žal:
eno na školju Penelope, evo u srcu bonace.
More, moj brat Posejdon, da. Ne Dinara,
ni Biokovo ne, ni Kontinent, al’ Otelo
i Hamlet sa Lovrijenca da, makar i bez madone
Ofelije. Jer, dozivlje me, ispod Minčete, Jusić Đelo.
Pa neka uđu, makar i krišom, u ovu pjesmu:
tamarisi, Živogošće. A i Malu Dubu ne spomenuti nije fer
uz ovaj moj život, uz ovaj tako reći životić,
dok dozivlju me leut, skaline, mažoretke, morski val.
1994.