Piše: Ibrahim Čikić-PEN
Živjeli su u Prištini, ali su ljetnji raspust provodili kod tetke u Bijelom Polju. Družili smo se od malih nogu. Generacija.
Dino je par godina prije agresije na Republiku Bosnu i Hercegovinu kupio malu kućicu u Sarajevu i sa porodicom nastavio život u novoj sredini. Kada je počela agresija, igrom sudbine, supruga, sin i ćerka su se zatekli u Prištini, a on je ostao u Sarajevu. Pridružio se Armije R. BiH. Supruga je sa dvoje malodobne dječice iskočila za Njemačku, Norvešku, Dansku da bi se pred sam kraj rata na nagovor rodbine vratila u Tursku.
Konačno, poslije okončanja rata i višegodišnje razdvojenosti, skrasili su se u ruševnoj kućici u Sarajevu. Uz mnogo truda, rada i muke, nekolike godine obnavljaju i proširuju kuću. Vremenom sin i ćerka oformili porodice, dobili djecu. U dogovoru sa porodicom, Dino odlučuje da proda kuću. Daje oglase, ali nema kupca da ponudi onoliko para koliko traži. Eh, prije petnaestak dana zove ga čovjek iz Beograda, pita da li je kuća prodata i ako nije kada bi mogao doći da pogleda.
Sutradan kupac Stanko sa suprugom i advokatom Vukašinom gleda kuću i odmah, bez cjenkanja, pristaje na cijenu iz oglasa. Dino ostaje bez riječi. Konačno našao kupca po meraku. Stanko se vraća za Beograd, ali ostavlja svog advokata Vukašina da kod notara završi posao oko ugovora i finansijskih transakcija. Sve je bilo gotovo za tri-četiri dana. Dinu legle pare na račun, a Vukašin sa kupoprodajnim ugovorom pravac Beograd. Da čudo bude veće, imajući u vidu zimski period, Stanko je Dinu dao rok od tri mjeseca da napusti kuću. Ali, ne leži vraže, Vukašinovim odlaskom nastupa prava porodična drama mog prijatelja.
Ne znam detalje, ali iznenada Dinova supruga i djeca odustaju od prodaje i počinju vršiti pritisak na njega da raskine ugovor. Nastaju svađe i belaji. Dinov život se pretvorio u pakao. Iako znam da nema zakonskog uporišta za raskid ugovora, savjetujem ga da pozove Vukašina i ispriča mu šta se u međuvremenu desilo. Teška srca zove Vukašina i predočava mu problem sa porodicom i moli za raskid ugovora. Vukašin obećava da će se vidjeti sa Stankom i prenijeti mu šta se desilo. Da skratim. Čim je čuo za porodični problem u koji je Dino zapao, Stanko je bez pola riječi pristao na raskid ugovora. Čak je on lično nazvao Dina i rekao mu:
„Dino, ako su pare u pitanju, ja ti na onu cijenu dajem još 50 000 maraka?“
„Nisu pare Stanko, već moja porodica. Ni sam ne znam šta se desilo. Govore mi da sam im rasturio gnijezdo koje su gradili trideset godina. Meni nema života, već da se ubijem. Ja sam kriv, ako možeš, oprosti mi. Ne znam šta me je snašlo.“
„Dino, rekao sam ti da kuću kupujem za suprugu, i ako nemam blagoslov od tebe i tvoje porodice meni ne treba, pa makar mi je i džabe dao. Istina, napravio si mi veliki problem, ali neću da ti rasturam porodicu. Vukašin će doći za par dana da kod notara poništi ugovor. Srećno ti bilo. Što se tiče troškova oko Vukašinovog dolaska za Sarajevo, nećeš platiti ni dinara. Sve neka ide na mene, samo ćeš platiti ugovor o raskidu notaru. Troškovi bankinih transakcija oko novca idu na mene.“
Nekoliko dana dok sve nije srećno završeno Dino je bio van sebe od brige i sekiracije. U petak je definitivno dobio rješenje o raskidu ugovora.
***
Ovu porodičnu dramu prijatelja morao sam podijeliti sa čitaocima. Hvala ti Stanko od srca i neka te sreća prati kud god hodio. Nije sve izgubljeno. Ima nade u bolje dane dok je Stanka i njemu sličnih ljudina.
ENG
