Hegelov govor na Univrzitetu u Hajdelbergu 1816god.

Povezani članci

• ‘Protekcija’ najbolja predstava Mostarske liske
• Praizvedba “Cervantesovog trga” Predraga Lucića na Hrvatskom radiju
• Dragan Markovina: Zašto je Krleža aktualniji nego ikad?
• Uz 126. rođendan: Zemaljski muzej u (ne)kulturnoj tranziciji
• Predstavljanje „Bosanskog atlasa ratnih zločina ’92 – ’95” u Zagrebu
• Deset rukopisa u polufinalu V.B.Z.-ove nagrade za najbolji neobjavljeni roman 2022.

Hegelov govor na Univrzitetu u Hajdelbergu 1816god.

Pretvarajući istoriju filozofije u predmet svojih predavanja i pojavljujući se danas prvi put na ovom Univerzitetu, dozvolite mi da se samo ovim uvodom najavim kako me osobito raduje što upravo u ovom času ponovo preuzimam svoju filozofsku karijeru na jednoj akademiji. Jer, izgleda da je došao čas kad filozofija opet sme da očekuje pažnju i ljubav, kad ova gotovo zamrzla nauka opet može da digne svoj glas i sme da se nada da će joj svet, koji je postao gluv za nju, opet pozajmiti svoj sluh. Nevolje dana su pridavale preveliku pažnju sitničavim interesima koji su svojstveni prostaštvu svakodnevnog života, viši interesi stvarnosti i borbe za nju toliko su zaokupili sve moći i sve snage duha kao i spoljašnja sredstva da nisu mogli ostati slobodni ni čistija duhovnost, niti smisao za viši unutrašnji život, a one bolje prirode su time bile zbinjene i tome bile žrtvovane. Pošto je svetski duh toliko bio angažovan u realnom svetu, nije mogao da se okrene sebi i u sebi da se koncetriše. Pa, pošto je prekinut ovaj tok realnog sveta, smemo da se nadamo da, pored političkog i drugog, za običnu stvarnost vezanog interesa, opet cveta nauka, taj slobodni, razumni cvet duha.

Videćemo u istoriji filozofije kako se u drugim evropskim zemljama, gde se ljudi sa žarom i obožavanjem bave naukama i duhovnim obrazovanjem, filozofija, osim samoga imena, spustila i spala dotle da je se ljudi samo sećaju ili naslućuju šta bi to moglo biti.
Ali nevolje dana i interes velikih svetskih zbivanja, koja sam malopre pomenuo, potisnuli su i kod nas temeljno i ozbiljno bavljenje filozofijom i odvratili s nje širu pažnju. To je dovelo do toga da su površnost i plitkoumnost povele glavnu reč i raširile se u filozofiji, pri čemu su se sposobne prirode posvetile praktičnim stvarima. Odupreti se toj plitkoumnosti, sarađivati ozbiljno i rečito da bi se filozofija izvukla iz samoće u kojoj je utekla – za to možemo da smatramo da smo pozvani od strane značajnijeg duha vremena. Pozdravimo zajedničku zoru lepšeg doba u kome će duh, koji su dosad odvlačile spoljašnje stvari, biti u stanju da se povrati i vrati sebi i moći da se za svoje pravo carstvo osvoji prostor i tlo gde će se duše uzidati iznad interesa dana i postati prijemčive za ono pravo, večno i božansko, sposobne da proučavaju i pojme ono najuzvišenije.

Filozofski tekstovi