Halil Džananović: Utopljenik

Povezani članci

• PROĐE AUGUST SREĆO MOJA
• ČITAV TEATAR U FICKOVOJ TAŠNI
• Ferida Duraković: SREBRENICA, tri slike
• Zadnji dan drugog Bookstana
• LIRSKA PROZA – SUPSTITUT ŽIVOTA
• Svjetski rekord za jednu verziju Munchovog KRIKa

Foto: DPA

Piše: Halil Džananović

SVE ZA DLAKU

za dlaku smo bili brži
od miliona sabraće
i sasestra
i stigli u toplinu
majčine maternice

za dlaku smo bili najljepši
tokom izrastanja
prvih pramenova

tokom uzrasta
pa i kroz cijeli
tok trajanja
dlaka nas dovodila
do usijanja

a i uspjeli smo
da za dlaku,
(tokom milenija)
budemo dalji
od majmuna

UTOPLJENIK

Kad se taj zločinac utopio
i kad su ga izvadili
s obale mu je namah duša
(kunu se, svi koji su bili)
ipak- u nebo odlepršala
(kao ptica)

Ostalo mu, pričalo se,
vazduha u plućima

A ne znaju
da se skot
u majčnim suzama ugušio
i da ga je oslobeđen krik
prerezanog života zadavio

Još vele; sav isplavio
i
odlepršala mu duša
pravo u nebesa

ostalo, govorilo se,
malo vazduha
u jednom krilu
strvinara
i lešinara