Bend GIA – sastav iz Mostara

Povezani članci

• Uz Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta
• Pod motom „Show must go on“: BAKIR NAKAŠ VEČERAS OTVORIO 61. MESS
• Marijan Vogrinec: Komu se tresu gaće zbog dvojice „udbaša“?
• IVAN BOBAN: „Ne postoji više nijedna općina u Hercegovini u kojoj nema SDP-a!“
• Oskar Davičo: Pismo Miroslavu Krleži
• Večer sjećanja na Predraga Lucića u Mostaru

Jeste li primetili da je svaki dan ličnost za sebe. Kao ljudi, neki su samotnjaci, neki su obični, dosadni, neki su prosto radni ili sunčani.  Ima dana kad mi niko ne napiše ni reč. Sedim sam, u svojim mislima, moja tri vulkana i ja na asteroidu B612. A ima dana koji su puni neke magije, kao priča posvećena Leonu Vertu, koji drugačije mirišu iako do kraja ne znaš da li je to dobro ili loše.

Tih dana mi obično pišu neki uvrnuti ljudi, neobični kao i ja.

Ili ga čitavog provedem u raspravi sa njom, zato što ja mislim da je ona zvezda, a ona potajno želi da ja u stvari budem pijani pisac kojem je ona muza.
Pisac koji na prijemu jednom rukom drži njeno dupe, a u drugom čašu sa nekim alkoholom koji proliva na sve strane dok objašnjava zašto je čitav svet kurac, uključujući i avione i ono sranje u Cernu, na opšte zgražavanje ostalih prisutnih.

– Sve je ku . . kur . . kurac . . c. . C . . hik . . K U R A C . . jedino je . . ona . . hik . . ona je . . ovo je . . ljubav mog živo . . živ . . života . . ona se z . . zove . . hik . . kako se ti beše zoveš Sunce m . . moj . . moje . .?

To ona hoće od mene.

Žene.

Nego, danas tako sedim, stižu poruke. Razne, Mile je uradio sjajno oživljavanje mojih pisanih reči, zatim stižu neke najave, pa molbe da nešto pogledam, ocenim, predložim, šerujem i među njima moja drugarica Anja iz Mostara, kaže “Snimili smo, poslušaj”.

U tom trenutku slušam Metaliku, a svi koji me poznaju, znaju da ne volim da mi se prekida Metalika.
Posle sat vremena ustajem da operem neko povrće, ne bi li zgotovio ručak i puštam link koji mi je Anja poslala.
Ima tih pesama koje čujete prvi put radeći nešto drugo, ne obraćajući preveliku pažnju na njih, a onda kad se završe osećate se kao da vas je neko ostavio da visite sa litice.
Odjednom tišina, naslonih se na sudoperu sa šargarepom u jednoj i nožem u drugoj ruci i pomislih – Je bo te, šta ovo bi?

Vratim se do laptopa i pustim ponovo.

Gori ringla, ruke musave od sastrugane šargarepine kore, a ja sedim i slušam iznova i iznova “Behold the magic of their faith, in the old days..”

Kao da je neko sastavio “Riverside” Cepeline, ili Aerosmith iz bluz faza, dao im muziku McDermota, samo nekako živo, stvarno, iskreno, ciganski čergarski, muzika sa pustinjskim vetrom koji duva u jedra nasukane barke . .

Evo i dalje slušam, celo popodne.”

To su bile riječi jednog od najčitanijih srbijanskih blogera, Milana Kamponeskog ili pak Amitza Dulniker-a.

GIA je inače sastav iz Mostara kojeg čine Gabrijel Prusina, poznat iz Mostar Sevdah Reuniona i Zostera, i Anja Rikalo.

Bend GIA (jer tako zvuči)  je započeo s radom prije pet godina kao lokalni cover dvojac koji je experimentirao s različitim muzičkim pravcima, no sada se itekako želi posvetiti autorskoj muzici…Muziku, tekst, produkciju i sve što ide s tim rade sami. Fuzija bluesa-a i rocka-a, prije nego što je prevedena na engleski jezik, govori slijedeće:

“Odvedite me romskom groblju u podzemni perjani bal, gdje hiljade svirača ćute dimove smrti.” Cijelu pjesmu možete pročitati na fb stranici AR Poezija zajedno s ostalim Anjinim pjesmama, a Tomb of gypsy’s poslušajte na slijedećem link-u: