Albera Kamija ubio KGB?

Povezani članci

• “Zašto mama vazda plače” u Mostaru
• HISTORIJA
• Počeo film festival Solo positivo u Opatiji
• MAGLE MOGA VREMENA
• Nakon 92.
• Božica Jelušić: PREDVEČERJE U SUZI

POGIBIJA Albera Kamija i pola veka otkako je „Fasel vega“, luksuzni automobil izdavača Mišela Galimara, skliznuo sa zaleđenog puta i udario u drvo, ne prestaje da intrigira biografe slavnog nobelovca, ali i milione poklonika njegove literature širom sveta. Najnoviju teoriju o tragičnom kraju autora „Stranca“, „Kuge“, „Mita o Sizifu“, lansirao je italijanski „Korijere dela sera“. Akademik i pesnik Đovani Kateli je u ovom listu ustvrdio da je Kamija u stvari likvidirala KGB!

Kateli se poziva na dnevničke beleške čuvenog češkog pesnika i prevodioca Jana Zabrana, objavljene u knjizi „Celi život“, tačnije na čitave pasuse izostavljene iz italijanskog izdanja. U „propuštenom“ odlomku knjige Jana Zabnara doslovno piše:

„Čuo sam nešto veoma čudno od čoveka koji dosta zna i ima veoma pouzdane izvore. Prema njegovim rečima, nesreću koja je koštala života Albera Kamija 1960. organizovali su sovjetski tajni agenti. Oni su oštetili gumu automobila, koristeći deo sofisticirane opreme i njime je isekli, ili probušili u punoj brzini. Naređenje je izdao lično (Dimitri Trofimovič) Šepilov (sovjetski ministar spoljnih poslova) kao odgovor na tekst objavljen u „Franc-tireur“ („Francuskom magazinu“), marta 1957. u kome Kami napada Šepilova, eksplicitno ga imenujući u vezi događaja u Mađarskoj.“

Odluku Moskve da pošalje trupe u Mađarsku i uguši ustanak 1956. u pomenutom članku, Kami je nazvao „Šepilovim masakrom“. Ali, nije samo to razljutilo sovjetske vlasti, piše u tekstu „Korijere dela Sera“ – godinu dana kasnije Kami je javno podržao i Borisa Pasternaka. Italijanski dnevnik zaključuje da je bilo dovoljno razloga da „Moskva naredi Kamijevu likvidaciju, na uobičajeno profesionalan način svojih KGB agenata.“

Otkriće italijanskih novina, prenosi i tradicionalno skeptična britanska štampa, ali uz velike ograde. „Obzerver“ navodi izjavu jednog od piščevih biografa, Olivera Toda, autora knjige „Albert Kami: Život“.

– Ništa me ne bi iznenadilo od KGB-a, ali me je ipak, ova tvrdnja zapanjila – izjavio je Tod „Observeru“, navodeći da u sovjetskim arhivima koje je izučavao, nikada nije naišao na bilo koji dokument ili podatak koji bi upućivao na to da su sovjetske vlasti umešane u Kamijevu smrt. – Zanimljivo je, čak zabavno i zasigurno tačno da je arhiva KGB puna dokumentacije o tome kako su Sovjeti koristili Čehe za svoje prljave poslove. Ipak, ne verujem da je ova priča tačna.

VOZNE KARTE
ALBER Kami poginuo je dve godine nakon što je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Božićne praznike, te 1960. godine, proveo je sa porodicom u Provansi i nameravao da se sa suprugom Fransinom i njihovim blizancima Katrinom i Žanom, vozom vrati u francusku prestonicu. Fatalnu vožnju do Pariza ponudio mu je njegov izdavač Mišel Galimar. Kami je izdahnuo na licu mesta, dok je Galimar posle nekoliko dana umro u bolnici. Policija je kod pisca pronašla neiskorišćenu voznu kartu i 144 stranice rukom ispisanog romana „Prvi čovek“, za koji je verovao da će biti njegovo najbolje delo.

GROB PORED MORA
FRANCUSKI nobelovac sahranjen je na groblju Lormarin, u blizini Vokluza, na Azurnoj obali. Bilo je nekoliko pokušaja da se njegovi zemni ostaci prenesu u Panteon.

Poslednji, neuspešni nedavno je inicirao sadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi, veliki poštovalac Kamijevog dela.

Izvor: Večernje novosti