ABBA Voyage, vremeplov za povratak u doba sreće i radosti

Povezani članci

• Srce je na lijevoj strani, ono mi pravac pokazuje, ono mene određuje
• Božica Jelušić: KONAC GODINE
• GRADIMIR GOJER: VELEŽ – FILOZOFIJA I MISIJA
• Možda Rogozin zažali zbog izjava
• IMAO SE RAŠTA I RODITI
• HOMMAGE ADMIRALU MAHIĆU (1948 – 2015)

foto: Baillie Walsh/rollingstone.com

Nakon 40 godina od objavljivanja poslednjeg albuma The Visitors, ABBA je izdala novi, najpre neočekivani, a zatim dugo očekivani album Voyage. Četverac iz Švedske koji je ostao zapamćen po pobedničkoj pesmi Eurosonga iz 1974. godine, Waterloo, vratio se u istom onom sjaju u kojem je te davne 1982. napustio muzičku scenu. Ne, vratio se sjajniji nego što je bio. Turbulencije koje su pratile tada bračne parove i članove benda dovele su do raspada grupe, ali njihova zaostavština nastavila je da hara muzičkim svetom. Njihova popularnost je trajala. Danas, ABBA ponovo gospodari svetskim muzičkim listama. Voyage nije ništa novo i ništa neočekivano. On je nastavak svega onoga što je ostalo iza nas kada su Benny Andersson, Anni-Frid Lyngstad (Frida), Agnetha Fältskog i Björn Ulvaeus odlučili da nastave svoje karijere odvojeno. Voyage nema za cilj da dokaže ko je ABBA niti da je predstavi u nekom novom, modernom svetlu. On je povratak zaboravljenim vrednostima, vremenu kada su tekstovi pesama i muzika imali značenje, poruku, gradili uspomene. Voyage ima zadatak da nas vrati u vreme kada smo se veselili i igrali u diskotekama i po žurkama uz „Dancing Queen“ i „Mamma Mia“, vreme kada smo tugovali između četiri zida uz „The Winner Takes It All“ i „Knowing Me, Knowing You“.

Povratak ABBA-e na scenu za mene znači mnogo. Slušajući Voyage prisetio sam se svih onih trenutaka zbog kojih sam bio srećan tokom svog detinjstva i odrastanja. Arival je bila prva ploča koju sam stavio u tada svoj novi gramofon. Možete li zamisliti kakav je osećaj setiti se zvuka gramofonske igle koja se kreće po vašoj omiljenoj ploči? Slušajući Voyage imao sam utisak da sam opet onaj nekadašnji nasmejani klinac u šorcu i majci sa podignutim čarapama do kolena koji se vrti unutar svoje sobe zamišljajući da je svetska pop zvezda dok peva pesmu „Super Trouper“. No, vratimo se na Voyage i ono što se na njemu nalazi.

Pesma „I Still Have Faith In You“ ima tako divno značenje. Za mene ona predstavlja pesmu ujedinjenja, praštanja i neizmerne ljubavi. Ona označava novi početak, preokret, novi dan, nešto što svi imamo u sebi, ali zaboravimo na to. U nešto više od pet minuta koliko traje, ova pesma me „vozila“ kroz vreme, napred i nazad. I svakim novim slušanjem prisećao sam se onih koje sam zaboravio, prisetio sam se dešavanja koja smo delili zajedno u godinama iza nas. Samo podsećanje na njih, nekadašnje drugare i drugarice, ponovo me povezalo sa njima iako se nismo videli više od 35 godina.

„When You Danced With Me“ je veličanstveno vesela pesma kojom započinje večernja žurka na dvoru u kojoj se parovi igrajući zabavljaju, menjaju mesta, menjaju plesne partnere. „Little Things“, božanstvena Božićna pesma koja me podseća na one iz 80-ih, poput „Thank You for the Music“, „Slipping Through My Fingers“ i „Happy New Year“. Dečiji glasovi na kraju pesme predstavljaju sjajnu uvertiru za ono što sledi… „Don’t Shot Me Down“. Ovo je možda i najbolja pesma na albumu koja u potpunosti opisuje ABBA. Sjajan tekst i predivna muzika u kojoj se kombinuju klasika i pop, violine i klavijature. Nadahnuta, poletna, energična, motivaciona. Slušajući je imao sam osećaj da imam krila i da više nisam isti.

„Just A Notion“ je još jedna pesma koja ne može da vam da mira. Uz nju morate da igrate i pevate i imate onaj rad glavom poput Ray Charles-a za klavirom. Raširenih ruku, sa osmehom na licu i zaokupirani lepotom življenja dok slušate ovu pesmu nemoguće je da ne igrate kroz noć…i možda pustite neku suzu radosnicu.

„I Can Be That Woman“ je balada koja ima tako lepo značenje, ljubavna i sentimentalna. Sasvim je sigurno da svi možemo biti drugačiji i bolji i da svi možemo prevazići probleme koji nas muče. Svakodnevnica nas je naterala da brinemo, da budemo konfuzni i zanemarimo prave vrednosti. Ova pesma govori baš o tome. I govori koliko je važno i lepo biti bolji čovek, bolji komšija, bolji roditelj, bolji partner… Svi možemo biti bolji od onoga što jesmo.

„Keep An Eye On Dan“ je druga po mom ukusu najbolja pesma na albumu. Umnogome me podseća na „The Visitors“, „Gimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight)“ i „Eagle“. Napeto i izazovno.

„Bumblebee“ je još jedna od onih pesama koja vas baca u uživanje poput nekadašnjih pesama „Andante, Andante“ i „Chiquitita“;.

„No Doubt About It“ je potpuno fenomenalna stvar uz koju možete sebe da zamislite u grupi ljudi koji đuskaju unutar Studija 54. Mene ova pesma mnogo podseća na „Kisses of Fire“ sa albuma „Voulez-Vous“.

Za sam kraj, ABBA nam je ostavila pesmu koja treba da nas podseća na ono što nam je najznačajnije u životu…Sloboda. „Ode To Freedom“ je poput himne, nešto što nam ovaj bend iz vremena dece cveća ostavlja u zaostavštinu i čuvanje.

Sve u svemu, Voyage je nešto najlepše što je moglo da mi se desi u danima pandemije i životnog putešestvija. On me je vratio tamo gde dugo nisam bio i povezao sa onima koje dugo nisam video ni čuo. Obilje lepih uspomena i sećanja zapljusnulo me dok sam slušao ovaj album. Sigurno sam pristrasan i možda neobjektivan, ali Voyage zaslužuje svačiju pažnju. On svakako neće biti mnogo interesantan onima koji nisu ili su slabo slušali ABBA-u, ali svakako će im otkriti čari koje su vladale s kraja 70-ih i početkom 80-ih. Možda će ih naterati da se „prošetaju“ kroz ABBA-in katalog i nauče neki novi-stari dance pokret. Ono što je sigurno, Voyage je poslednji ABBA-in projekat i kao takav ostaće kao simbol vremena i dokaz da je sve moguće. Dokaz da je moguće vratiti se nakon 40 godina i zasijati još jače nego ikad. Dokaz da su godine samo broj. Dokaz da je ljubav večna. Dokaz da je muzika nešto što spaja, uveseljava i raduje. Dokaz da koliko god bilo mračno oko nas, zrak svetla ubija tamu. Voyage je putovanje kroz vreme, putovanje kroz život.