Prelistavanje
Povezani članci
Ima ovde u Srbiji jedan vrlo rasprostranjen medijski fenomen koji se zove ‘Prelistavanje’. Ova sveprisutna emisija na skoro svim televizijama, a bogami i nekim radio programima, se događa u kasnim večernjim satima ili pak onim rano-jutarnjim… Neka lepo-mlađušna voditeljica ili pak naočit momak čitaju, uvek ‘žednom’ i senzacionalistički raspoloženom auditorijumu, najnovije vesti iz dnevne štampe. Ima tu svakojakih informacija: od onih vezanih za ‘visoku’ politiku – Tadić&Stefanović po ko zna koji put među Srbima i bore se za interese istih; pa preko spoljne politike – Gadafi jes’ ili nije uhvaćen; do lokalnih tema – duh u venčanici (tragično preminula ‘mlada’) plaši vozače blizu Vlasotinca ili tako nešto slično… Neverovatno šta se tu sve može čuti i videti. E, nošen svežim utiscima sa Prelistavanja, krenuo i ja, ovako neuk i neiskusan, da prelistavam štampu. Nažalost ‘zakucao’ sam se već kod prvih novina. Evo na šta sam naišao u ova neizvesna i predizborna vremena u Srbiji:
“Korupcije ima i u drugim zemljama samo što je ona u Srbiji `divlja`, a u uređenijim državama vremenom dobija neku vrstu legalizacije tako da se, na primer, dobijanje provizije za neki posao tamo smatra pravom, a kod nas je to korupcija”, rekao je Dačić za novosadski “Dnevnik”.
Večiti i sveprisutni Genije izneo je još jednu notornu istinu pred našu neuku javnost. Znači korupcije ima i u drugim zemljama (neverovatno zar ne?), ali je u Srbiji korupcija ‘divlja’ – kako se izrazio ministar policijski. Verujem da bi Ivica Dačić voleo da je korupcija u Srbiji ‘pitoma’ kao onda, davnih devedesetih godina, kada je on bio podparol SPS i kada je korupcije toliko bilo da je dovedena do neprepoznavanja (suština prevare – ode ja opet na Džonija). No, ne govori Dačić o divljoj korupciji samo da bi dočarao duh vremena (o tempore, o mores ili remboovski rečeno: o vreme, o dvorci). Ima naš Ministar i svojih ličnih razloga zbog kojih on i danas proklinje divlju korupciju i njene ubitačne efekte. Naime, pre nekoliko godinica uhvatilo našeg Ministra sa parama u koferu – neki vid pitome korupcije, verovatno – nemojte sada da vam objašnjavam celu aferu koju su bezobrazni mediji i novinari prozvali ‘Koferče? Uglavnom, izvuče se naš Minsitar – kažu da mu je neko pravovremeno dojavio da uleće pravo u zamku… Šta će čovek kada je navikao na pitomu korupciju, a ne na ove petooktobarske divljake koji ne znaju ništa drugo nego da hapse. Iz svega ovog proizilazi da je Dačić proevropejskiji od svih naših nazovi Evropejaca i zastupnika politike da EU nema alternativu. Naš ministar policijski je svestan notorne činjenice da u demokratskim procesima korupcija prelazi u legalne tokove i postaje provizija, samo je problem što to ovdašnji gelipteri ne razumeju. I vidite u kakav apsurd zapadamo svojom tipično balkanskom glupošću, a na to nam upravo ukazuje Ivica Dačić svojom tipičnom analizom: “…tako da se, na primer, dobijanje provizije za neki posao tamo (misli se na EU) smatra pravom, a kod nas je to korupcija”. Žao mi je što nismo ranije otkrili ovakvog genija i poznavaoca prilika u EU – gde bi nam sada kraj bio da smo razumeli Ivicu Dačića u njegovoj pravedničkoj borbi za čast pitome korupcije. Bravo Ministre, pendrek ti se pozlatio!
“Na našim prostorima zbog ratova, sankcija, kao i zbog teške ekonomske situacije, korupcija je jedno vreme bila način da se brže realizuje ono što nije bilo moguće nekim drugim putevima. Stoga, korupcija kao složen problem podrazumeva angažovanje i MUP-a i Ministarstva pravde, ali i svih drugih koji pišu zakone i podzakonska akta”, ocenio je Dačić.
Vođen svojim nepogrešivim političkim instinktom (Ivica Dačić je bio student generacije na političkim naukama i imao je sve same desetke) Ministar, u maniru vrsnog ekonomiste, zaključuje da ”korupcija je jedno vreme bila način da se brže realizuje ono što nije bilo moguće nekim drugim putevima”. Očigledno je Ministar još uvek pod uticajima ’alternativno-crne’ ekonomije već prozvanih devedesetih. Odličan poznavalac pitome korupcije i subalternih ekonomskih pravaca Ivica Dačić ukazuje na neminovnost takve vrste ’poslovanja’ u nemogućim uslovima ”nepravednih i ničim zasluženih sankcija”. No, Ministar takođe pokazuje i prefinjeni osećaj za istorijsku realnost … Ruku na srce (a pare u džepove), pa ne možemo se mi tek tako odreći nasleđa prošlosti, a osobito ne kada su ekonomski tokovi u pitanju. Zato valja crpeti iskustva iz prošlosti i primeniti ih u savremenim uslovima. Na taj način će se i ostvariti ideal pitome korupcije za koju se zalaže naš ministar policijski. Protiv divlje korupcije MUP i Ministarstvo pravde trebaju delovati zajedničkim snagama kako bi je domestikovali i preveli u ’mirnije vode’. Znači da rezimiramo: divlja korupcija će vremenom preći u pitomu dok će se ova, spontano, transponovati u legalne tokove i Srbija će na ovaj način ostvariti standarde koje od nje očekuju zemlje EU. Genije, nema šta…
Kako ste već, verovatno, čuli Srbija je krenula u još jednu diplomatsku ofanzivu. Naš dobri predsednik Boris Tadić je izdejstvovao kod predsednika Češke i Slovenije da nastave našu borbu za evropsku perspektivu (gde ja stadoh ti produži, što zadužih ti oduži). Osobito se predsednik Pahor zadao da nam pomogne i malo olabavi suviše kruti stav nemačke kancelarke Anegele Merkel. Ova borba našeg Predsednika nije prošla nezapaženo, a ni bez rezultata. Uspeli smo da izdejstvujemo novu rundu pregovora sa vlastima tzv. nezavisnog Kosova kojeg, inače, mi ne priznajemo i nikada nećemo, a ko ga prizna dabogda ga mati u bureku po očima prepoznala.
Pečat sa natpisom „kosovska carina” ne predstavlja apsolutno nijedan element takozvanog suvereniteta i državnosti Kosova, izjavio je juče šef tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović. (Blic, 4.09.2011. – Ovo je najbolje rešenje u datim okolnostima.
Vidi đav’la u slamnatom šeširu… Znači svi oni balvani, paljenje graničnog prelaza, ROSU, KFOR, EULEKS, nisu bili uzalud. Konačno smo uspeli u našim nadljudskim naporima da odbranimo Kosovo. Kosovo se brani pečatom – trebalo bi da bude novi slogan proevropske koalicije. No, nešto mi nije jasno i voleo bi, ako je to moguće, da mi se objasni. Kako uopšte može biti kosovska carina, ako se radi o srpskom graničnom prelazu? Ako je to već prelaz (samo mi nije jasno između čega? – ako smo jedna država onda nema graničnih prelaza, pa ni onih adminsitrativnih, a ako granica postoji onda smo mi, brate slatki, Kosovo kao nezavisnu državu već priznali) onda moramo znati koga taj prelaz deli: nas i Albance ili pak nas i paralelne Srbe?
Ministar Ivica Dačić izrazio je zadovoljstvo zbog toga što dijalog Beograda i Prištine daje određene rezultate, ali je naglasio da je rešenje za carinski pečat samo jedan deo problema i da će “glavni deo problema” verovatno biti pokušaj pretvaranja administrativne linije između Kosova i ostatka Srbije u graničnu. (isto)
Genije je ponovo govorio… Osobito mi je drago što je naš Ministar izrazio zadovoljstvo jer ovih dana stalno ga saleću nezgodnim pitanjima, a opet kada odgovori na ova pitanja onda ga satiru pogrešnim tumačenjima i insinuacijama. Na primer, otišao naš Ministar sa ministrom kapitalcem – Mrkonjićem da obiđu radove na nekom mostu ili autoputu, svejedno… I šta tu ima čudno? Normalnom čoveku ništa, ali ti ova naša agencija za borbu protiv sukoba interesa i zaštitu građanskih prava i ko zna šta još, skočila Ministru na glavu: te, šta će on tamo? Te, u sukobu je interesa! Ne može ministar policije da se ‚reklamira’ na mostu ili autoputu jer to ne spada u njegov domen ili pak to je zloupotreba javne imovine u lično-političke svrhe. Sramota! Šta ima veze ako je naš ministar obukao crnu majicu – kao i Mrkonjić, osim toga – i zajedno sa ministrom za izgradnju malo obišao radnike i podigao im elan. Naravno da je novinarska žgadija odmah udarila na sva zvona kako se Ministar ‚tuđim perjem kiti’ i kako je zloupotrebio svoju funkciju. Ne mogu da prepoznaju dubokoumnost i vizionarstvo Ivice Dačića budućeg Premijera nad premijerima. Ali, ako… Kada jednog dana ode naš Ministar a premijer u legendu, ostaće pesma: Ide Ivica maricom, Srbe okupio palicom!