Partizansko groblje – vrt mrtvih ptica

Izdvajamo

• Ćute usnuli rodoljubi. Dok po njima gazi fašistoidna mladeć pevajući i ispisujući ogavnu parolu Tito vampir!

Povezani članci

• Ko je ubio Steriju?
• Kad će početi letjeti perje?
• Goran Sarić: Lova za lopove i džihadisti – return no wanted!
• SVIJETLA STRANA BH POVIJESTI
• Ogledalo
• Velike ideje i mali ljudi (Neđi – kojega znam, mada se nismo poznavali)

Foto: šg

Crne horde nas ne plaše, krv herojska u nas vri,
Mi ne damo zemlje naše. Da je gaze fašisti.
(Partizanska pesma)

Ali u lugu nad Partizanskim grobljem nema više ptica. Umro je njihov poj. Legle su ptice pored usnulih heroja. Oslušnite. Naslonite uvo. Celivajte humke. Iz njih dopire refren partizanske pesme Čuje se odjek koraka po kamenju hercegovskom hej, haj, hoj…

Danima. Noćima. Snevam Partizansko groblje u Mostaru.

Na Dan oslobođenja Mostara, svake godine moji prijatelji dolaze da polože cveće na grobove 600 partizana. Na ulazu ih dočeka lomača od automobilskih guma. Kroz crni dim i penu od mržnje piromana penju se stazom prema humkama.

Mostar je lepotan među gradovima. Čak i posle ratnih sakaćenja. I posle ludačkog nauma da se raspoluti. Na ulicama pluća inhalirate mediteranskim vazduhom. Čini se da noge možete da okvasite na moru. Čim preskočite planinu eto vas pred vratima Dubrovnika. Neretva snaži tu iluziju. Plava kao Rio Mare. Domaćini me vode u obilazak Partizanskog groblja. Prelazimo zamišljenu liniju koja grad deli na hrvatski i bošnjački deo. Ispred starog zdanja koje je nekad pripadalo svim Mostarcima sad je Dom Herceg Stjepana Kosače. Lep sunčan dan. Mažoretkinje vežbaju na prostranom trgu. Tu je i rezidencija Dragana Čovića, predstavnika Hrvata u tročlanom Predsedništvu B i H. Zgrada je picnuta. Kako valjda i dolikuje kad u njoj boravi kakav velikan. U komšiluku je Partizansko groblje. Ulaz u to antifašističko svetilište zapušten. Samo još zmije fale. Mrtvi hercegovački partizani nalaze se u neprijateljskom okruženju. Novoproklijali ustaški pripravnici, međ’ humkama, dokazuju lojalnost Pavelićevoj ideji o etnički čistoj hrvatskoj državi. Ni patron Hitler nije zaboravljen. “Svastika” i zloglasno slovo “U” u ljubavnom zagrljaju. Dve zastave zla svezane jedna sa drugom prete mrtvima i živima. Na Partizanskom groblju koje je proglašeno nacionalnom baštinom B i H. Zna li to komšija Čović?

Sa kamenih kaskada groblja za koje je pokojni jugoslovenski arhitekta glasoviti Bogdan Bogdanović rekao da je njegovo master piece, vrište grafiti Ubij baliju! Kiša spira tu otrovnu boju u humke mladića i devojaka, verujućih u ideju bratstva i jedinstva. A sad nekakvi ovnovi i govnovi činodejstvuju u crnoj misi. Kolektiv Lucifera i Belzebuba dreči nad grobljem Ja ustaša, otac komunista, ubiću ga Isusa mi Krista. Križ i bodež zaboden u srce stvoritelja. A samo što su krizmani. Ćute usnuli rodoljubi. Dok po njima gazi fašistoidna mladeć pevajući i ispisujući ogavnu parolu Tito vampir!. Recitatori naslovnice Hrvatskog tjednika koji Tita naziva psihopatom, krvnikom, sotonistom… Dernja se Tjednik da je Josip Broz naneo više štete Hrvatima nego Franci, Mađari, Austrijanci… I onaj manijakalni tip Šešelj zamahnuo je glogovim kolcem na Titov grob. I u Srbiji nekadašnji komunistički aparatčiki poput Borisava Jovića optužuju pokojnog predsednika Jugoslavije da je nameru da uništi Srbiju doneo još na Drezdenskom kongresu tridesetih godina prošlog veka. Eto šlagvorta mlađanoj ustašiji da divlja po Partizanskom groblju. Materijal fabrikuju i ustaše i četnici. Oni gen mržnje prema Jugoslaviji nose još iz oslobodilačkog rata kad su zajedno sačekivali narodnu bežaniju sa Kozare sa nožem u zubima.

Negde sam pročitao da je pre više od četiri veka Fevzi Mostarac napisao knjigu posvećenu Mostaru. Njen naslov je Bulbulistan. Prevedeno sa arapskog Vrt slavuja. Ali u lugu nad Partizanskim grobljem nema više ptica. Umro je njihov poj. Legle su ptice pored usnulih heroja. Oslušnite. Naslonite uvo. Celivajte humke. Iz njih dopire refren partizanske pesme Čuje se odjek koraka po kamenju hercegovskom hej, haj, hoj…