Ko to tamo pregovara

Autor/ica 29.10.2012. u 09:27

Povezani članci

Dačić je istakao da je ubeđen da ukoliko Srbija bude vodila jednu konstruktivnu politiku štiteći svoje nacionalne i državne interese i pokazujući spremnost da bude deo u rešavanju problema azilanata, sigurno neće doživeti suspenziju vizne liberalizacije.

– Zar vi mislite da je moguće da ja idem na razgovore sa (Hašimom) Tačijem u prisustvu Ketrin Ešton, a da nama bude ukinut bezvizni režim. To je nelogično – rekao je Dačić novinarima.

(Tanjug, 26.10.2012)

U poslednje vreme naš premijer-ministar unutrašnjih poslova- Ivica Dačić na svaku primedbu bezobraznih novinara odgovara kao iz topa: “pa zar ja da pregovaram sa Tačijem i da mislim na lokalnu vlast u Leskovcu; pa zar ja da pregovaram sa Tačijem i da rešavam, istovremeno, probleme sa lažnim azilantima” – itd i tome slično… Ne voli premijer da se meša u svoj posao pa to ti je, a osobito mu nisu dragi mediji koji ga stalno podsećaju na njegove dužnosti i obaveze. No, mora se priznati da premijeru nije lako jer je upravo on dobio taj nezahvalni zadatak da pregovara sa predstavnicima kosovske države koja, by the way, ne postoji i mi je nećemo nikada priznati pa makar i ne ušli u tu EU. Stepen pregovora između Srbije i Kosova je očigledno podignut na viši nivo jer sada pregovore, zvanično, vode premijeri dve države (opet ja, pupupupupupu, Kosovo država neće biti nikada), a ne tamo neki neznani “junaci” Stefanović i Jahjaga – kako je bilo dok je bivša vlast, sa Borisom Tadićem na čelu, pregovarala sa Kosovom. No, čini se da je Ivica Dačić bio srećniji u ex garnituri vlasti jer je tamo bio “samo” ministar unutrašnjih poslova – dobro, i prvi podpredsednik vlade – i baš mu je bilo lepo i opušteno… Povremeno često se objavljivao ministar policijski Ivica i prenosio narodu svoje najnovije misli, odluke, zaključke i sl. Znao je ministar policije i da podvikne kao i da se pozove na snagu svog pendreka, što narod u Srbiji jako voli, a bogami je voleo i da preti hapšenjima kriminalnih struktura. Nije Ivica ostajao samo na pretnjama, svi se dobro sećamo kako je pohapsio, zajedno sa američkim DEA, narko-dilere koji su poslovali sa ozloglašenim latino-američkim narko-kartelima. Bilo je to lepo vreme kada je Ivica stasao u borca za pravdu i neprikosnovenog narodnog tribuna, ali se vreme “okrenulo” i sada je Dačić u vrlo nezgodnoj situaciji. Ima ona lepa i pametna poslovica koja kaže: “pazi šta želiš jer ti se to može i ostvariti”, a Ivici se upravo desio najgori mogući scenario jer je željom da postane premijer ujedno sebe i doveo u situaciju da “preuzme odgovornost” – što on sam voli da ističe – i preuzme poslove koje niko drugi neće da obavlja jer su nepopularni i ne donose političke poene. Sada je njegovu ulogu u bivšoj vladi preuzeo Aleksandar Vučić koji brzinom svetlosti skuplja simpatije naroda svojom populističkom borbom protiv kriminala. Kao što je nekada Dačić pozirao pred novinarima i busao se u prsa svojom policijsko-populističkom retorikom, dok je “škakljive” poslove velikodušno prepuštao drugima-DS-ovcima, sada to isto radi srpski “Eliot Nes” koji je započeo epsku borbu sa mitom, korupcijom i svekolikim kriminalom u Srbiji, a pod parolom: nema zaštićenih! Verujem da se Ivici srce cepa dok gleda kako mu Vučić preuzima tron omiljenog narodnog političara, ali sada je kasno, sam se upecao u mrežu koju je ispleo loveći razne političke protivnike. Očigledno je Ivica loše procenio kada je odlučio da se bori za premijersku poziciju po svaku cenu. Dobro, politička genealogija ga je verovatno i naterala da to uradi jer je skupio dovoljno političkog kapitala sa kojim je mogao da ucenjuje jače političke partije oko formiranja vlade Srbije. Međutim, Ivica očigledno nije očekivao, ili kada je shvatio već je bilo kasno, da će mu SNS-ovci baciti tako teško breme na leđa kao što su pregovori sa kosovskim Albancima i da će on sam morati da vadi kestenje iz vatre, ali mu se desilo upravo to i sada premijer nema kud nego da pokuša da izvuče za sebe što bolju poziciju u toj nezgodnoj situaciji jer u Srbiji godinama kruži jedna zlosutna politička mantra: koja politička partija bude direktno odgovorna za priznanje Kosova ta će partija i da nestane sa političe scene! Sigurno da Ivica ne želi da on bude taj koji će biti odgovoran, kao direktni pregovarač sa Albancima, za smrt svoje partije, ali trenutno on nema mnogo manevarskog prostora. Međutim, nije Dačić od juče i sigurno on već sprema neki back up plan sa kojim će da se izvuče iz nebranog grožđa, a pri tome će i žestoko zakačiti svoje političke “partnere” koji mu trenutno više rade o glavi nego što mu pružaju podršku. Ali to je tvoj problem premijeru, sada kušaj ono što si sam zakuvao…

I dok se Ivica Dačić koprca zapetljan kao pile u kučinu i očajno uzvikuje: “ja sam taj koji pregovara sa Tačijem” – dotle prvi podpredsednik vlade-ministar odbrane – koordinator tajnih službi i ko zna šta još – Aleksandar Vučić leti srpskim političkim nebom kao Feliks Baumgarten. Narod voli Vučića jer preti da će sve lopove pohapsiti bez obzira na njihovu političku pripadnost, a pri tome se niko i ne pita da li on uopšte ima ingerencije za tako nešto; niko se i ne pita u čemu je onda uloga i smisao ministra policijskog Ivice Dačića. Nema veze, narod voli kada mu Aca tepa o hapšenjima i o vaseljenskoj pravdi pa makar i slutio da od svega toga, što priča i obećava “naš” Eliot Nes, verovatno neće biti ništa. No, bez obzira na “prazna” obećanja ipak se mora priznati da je Aleksandar Vučić uzeo krupan zalogaj i pitanje je da li je možda i prevelik za njega jer, ako doista krene da se razračunava sa kriminalom, mora računati na osvetu tajkunskih moćnika koji sigurno neće dozvoliti da im Vučić ugrožava sigurnost. Da li je Vučić ozbiljan u svojim namerama pokazaće vreme, ja nisam tako siguran sa obzirom na iskustvo koje imam sa ovim političarem unazad skoro dvadeset godina, ali đavo bi ga znao…. Možda je Vučič “čovek” Zapada i EU, možda je on taj koji će Srbiju povesti ka evropskim integracijama. Štipam sam sebe za nogu dok ovo pišem, ali ipak moram priznati neke gorke istine jer više bih voleo da se Vučić “promenio” i postao eksponent pro-evropske politike nego da su moje sumnje opravdane i da ćemo se sutra probuditi u državi kojom vlada novi despot. Ivica Dačić pregovara sa Tačijem kao premijer; Tomislav Nikolić predsednik države; Aleksandar Vučić najuticajniji političar koji drži gotovo sve konce u svojim rukama i koji sme da udara političke šamare i samom Ivici D., to jeste premijeru – nešto je ludo u državi srpskoj!? Šta ćeš, došao takav vakat da pametni šute, a fukara politiku vodi… Bojim se da je na delu tipično liberalna ujdurma koja nas je već koštala svekolikih fašizama na vlasti: da se “radikalni” pokolju, puste zlu krv narodu, a onda mi preuzmemo vlast jer smo bogom dani za to. Opasna igra u kojoj se poraz plaća glavom, a danak uzima u krvi, kada dođe vreme za to…

Tagovi: Beograd