Braća po ocu i materi

Foto: Emil Čonkić, vreme.com

Omrkli pecaroši skriveni u šašu Vranskog jezera, čekajući u tišini susret sa ribom, trzali bi se na  pucanj. Dum, dum… Dolazilo je sa kopna. Odjekivalo vodom. Ujutru, kad bi pospani sidrili čamce, videli bi na nasipu naoružanog čoveka. A kad bi svratili u konobu na kafu slušali bi: Vlaji su poludili guraju balvane na ceste. Vila zla sa Velebita zakrilila je tamom  dalmatinsku “Kaliforniju”, čije njive su davale kukuruz dva puta  veći od banatskog.

Baba Jeka, srpkinja, pravoslavka udova Jose Šarića, katolika i Hrvata rodila je dva sina. Stariji Slavko zvani Šare napravio kuću u blizini roditeljske. Mlađi Dragan ostao sa majkom. S večeri kad bi se puške oglasile, Jeka bi se pridigla sa postelje, sklopila ruke mrmljajući molitvu: Hriste bože, spasi nas od zla, jada i pokora… Kako su pucanja učestala, počela je da puca i bratstvo Slavka i Dragana. Obojica od semena Josinog nisu marila što je govorila: Na istoj sam vas sisi zadojila, a vi mi noći pretvarate u pakao. Ne zna se čija reč je bila više napunjena barutom, kad bi se  braća po ocu i materi, preganjali o četnicima i ustašama. Deca su ćulila uši. A onda kad bi ostajali sami Slavkova bi se podsmevala bratu od strica: Vid Srbe i četnika, još da mu brada naraste.

Neka koprena, sve gušća i gušća, svijala se na sredokraći puti između  brataskih kuća. Okom nevidljiva. I dečja staza zarasla je u korov. Još bi pokatkad Denis, Šaretov sin odlazio kod strica da idu u ribe. Strast koja ih je zbližila. Onda je prijatelj Pero pokrio  moj auto u dvorištu. Da se ne vidi beogradska registracija. Spakovao mi je smrznutu ribu u gepek i rekao idi preko Bosne. Sigurnije je. Stigao sam nadomak Titove Korenice i tu mi je auto stao. Naišao mladić. Hrvat. Odšlepao me do Titove Korenice. Majstor, Srbin opravio je auto i rekao: Ovo  neće valjati. Na ulasku u Bosnu, stopirao me Bosanac. Jadao se putem: majku mu jebem, nekad sam mogao pod drvetom zaspati, a sad pod njim ne možeš ni pišati. Stigao sam u Beograd. Da vidim kako neki Beograđani bacaju cveće pod gusenice tenkova koji su tutnjali prema Hrvatskoj. Onda mi je Pero javio: Brate ovde kolju i cucke. Obesili bi ih o štrik. Na krvavoj cedulji bi pisalo. Ovo je četnički cuko… Ovo je ustaški cuko.