Intervju Milorad Dodik: Nema zajedničke države ako je ljudi ne doživljavaju tako

Povezani članci

• Bosanski rulet
• Bogić Bogićević odustao od kandidature za gradonačelnika Sarajeva
• Olimpijski muzej u Sarajevu evocira duh Olimpijade
• Saopćenje Instituta za istraživanje genocida Kanada povodom legalizacije Ravnogorskog četničkog pokreta u Crnoj Gori
• Ambasador Francuske i ambasadorica Njemačke u BiH u posjeti RYCO lokalnoj kancelariji u Bosni i Hercegovini
• Sergio Šotrić: OVO JE MOJ GRAD

Nimalo se ne osećam nelagodno, ili u opasnosti zbog činjenice da neki misle da sam ja na drugoj strani operacija koje preduzima Zapad. One nisu realne, i mislim da je većini to jasno.

U intervjuu za tacno.net, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik govori  o odnosu međunarodne zajednice i EU prema RS i BiH, Dejtonskom sporazumu, referendumu, nepovjerenju među narodima BiH….

Razgovarali: Matja Stojanović, Snežana Čongradin

*Posmatrano iz ugla EU i Amerike, kao i iz vaše, ali i ostalih država regiona, izuzev entiteta RS i Srbije, vi predstavljate problem. Stojite na suprotnoj strani od svih. Kako je došlo do toga da ste vi jedini naspram drugih, i u sukobu sa svim drugima, izuzev Srbije?

Postoje mnogi drugi koji dodatno razumeju situaciju. Tu treba pomenuti i Rusiju koja je u okviru mirovne operacije ovde, na primer, u Savetu za implementaciju mira. I jedan deo evropskih zemalja sve više razume realnost. Ovde je bila jedna propagdna aktivnost koja je često dolazila iz pojedinih krugova, iz američkog nevladinog sektora, pa čak i vladinih službenika, i naravno evropskih, koji su hteli da sprovedu model unitarne centrale zemlje. Taj model je doživeo svoj krah, bez obzira što je iza njega stajala jedna opsežna administracija kakva je američka.

*Opet, vi ste protiv svih, izuzev Rusije i Srbije.

 Ne radi se o tome ko je za, a ko je protiv već o tome šta je ovde realno provodivo. Američka administracija je bila ona koja je napravila Dejtonski sporazum i Dejtonsku arhitekturu. Kasnije su neki odustali i promovisali neke druge modele iz iste te administracije, ali činjenica je da Dejtosnki sporazum ostaje i da ne može da se menja bez saglasnosti svih strana.

*Hoćete da kažete da Evropska unija nije realna? Šef delegacije i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH, Peter Sorensen rekao je da je za njega Dejton prošlost.

On je to demantovao.

*Ali, svima je jasno da je njegova misija centralizacija vlasti u BiH i profunkcionisanje jedinstvene države.

U pravu ste, demant nije dovoljan da nas razuveri da razmišlja na taj način. Čitava operacija međunarodne zajednice i EU bila je zasnovana na takvim postulatima delovanja raznih međunarodnih predstavnika. BiH je država koja pokušava da pribavi svoj autoritet tako što će se razni stranci zalagati za njeno egzistiranje. To je naravno problem jer nema unutrašnjeg bazičnog konsenzusa o tome kakva BiH treba da bude. Mi nikada nismo nešto bili oduševljeni idejom da se nalazimo u BiH, ali smo prihvatili Dejtonski mirovni sporazum i hteli da živimo na bazi onoga što je Dejtonski sporazum odredio BiH kao konfederalnu državu, sastavljenu od dva entiteta i tri naroda. U međuvremenu su mnogi stranci pokušavali da ovde unesu neke svoje inovacije u pogledu političkog uređenja BiH. To je dovelo do zamora. Nema načina da se osveži politička scena u BiH na starim idejama međunarodne zajednice – nametanje rešenje ili gradnje unitarne države, odnosno BiH. To je nemoguće i iluzorna operacija koja sigurno neće uspeti.

*Vi ne biste u Evropsku uniju?

Ka Evropi treba da se krećemo oprezno i da ne dovodimo u pitanje našu autonomiju zbog nekih kvazievropskih reformi.

*Reforme koje zahteva EU nazivate kvazievropskim reformama?

Ovde je najomraženija reč reforme. To je sinonim za promene, kod mnogih, a kod nas je to sinonim za prevaru.

*Zahtevajući demokratizaciju društva, EU želi da vas prevari?

Kada stranci govore o reformama, onda znamo da sledi neka sledeća prevara, koja treba da nas dovede u poziciju da izgubimo ovlašćenja, i to bi još trebalo da učinimo dobrovoljno. Reforme u okviru RS mi ćemo provoditi, a reforme koje menjaju politički sistem, nama nisu potrebne.

*To, onda znači da vi ne želite da BiH postane članica EU.

Treba stati malo i analizirati globalni pravac ka Evropi. Mnoga društva u EU su zapala u ekonomske i socijalne probleme a nama propagiraju iste te reforme koje bi mi trebalo, kao spasonosno rešenje, da sprovedemo. A, u suštini one imaju za cilj da izgrade Bosnu onakvu kakvu Evropu treba, a ne kakva treba nama.

Reforma je i vizna liberalizacija, koja je u interesu građana.

Bile su neke reforme za ukidanje viza, i mi smo sprovodili onaj obim reformi koji nije bio upitan za našu autonomiju i uspeli smo da sprovedemo sve to što je bilo na tom putu.  Republika Srpska bi mogla relativno brzo, u roku od par godina, da usvoji kompletno pravno nasleđe Evrope i da ga donese u formalnom smislu kao zakon. Međutim, ovde problem nastaje kada se traži implemenatcija tog pravnog nasleđa, traže se nove institucije na nivou BiH, koje nisu predviđene ni Dejtonom ni ustavom. Tada nastaju problemi sa reformama.

*Plašite se sankcija, o kojima se uveliko govori, da bi EU mogla da primeni u vašem slučaju?

Razumem da je put ka EU namenjen onima koji žele da joj se približe, tako je bilo u svim prethodnim slučajevima, i to isključuje bilo kakvu mogućnost sankcionisanja. No, mislim da je ta priča oko sankcionisanja stvar spekulacija. Ali, nije nepoznato da su arogancijom raznih međunarodnih predstavnika, visokih, pre svih, mnogi ljudi smenjeni ili im je zabranjeno da se politički angažuju i deluju.

*Ne uznemirava vas mogućnost da bi to moglo i vama da se desi?

Osećam se veoma stabilno. Dobio sam i prošle i pretpošle izbore, nadam se da ću dobiti i sledeće, i u tom pogledu nemam nameru da zbog nekih ukazivanja i pretnji bilo kakvim sankcijama meni, illi političkoj opciji koju zastupam, promenim svoj politički kurs.

*Da li postoji neki drugi način da se očuva autonomija, a da istovremeno budu izvršene reforme koje međunarodna zajednica zahteva?

Ne može se sprovesti reforma, i uvesti sud i tužilaštvo, a da nema ustavnu nadležnost za to u BiH. Ali stranci su to, svojom arogancijom, ipak nametnuli. Sada traže da kažemo kako je to evropska praksa, evropski put – molimo vas, morate to da prihvatite. Nećemo da prihvatimo, jer nam moraju objasniti kako u Evropi može da funkcioniše neki sud a da nema ustavna ovlašćenja za to. Stvar je dosta jasna, što se nas tiče. Republika Srpska ima potencijal da provede sve evropske reforme. Ali, RS ima problem sa potrebama onih koji traže da se napravi novi politički sistem i nova organizacija BiH. Nijedna država koja je ušla u Evropsku uniju nije menjala svoj politički sistem. Menjala je određene odredbe ustava i zakona, ali nikada nije menjala svoju unutrašnju organizaciju ili politički sistem. Prema tome, ne znam zašto bismo mi to činili.

*Kada već govorite o aroganciji EU, da li se može tumačiti kao arogancija upravo to što se tako čvrsto držite nečega što ipak nije palo sa neba, a to je mirovni sporazum, nastao tokom rata. Zar je za Republiku Srpsku dobro da večno bude pod Dejtonom? Zar se prilike ne menjaju?

Hipotetički govoreći, za Republiku Srpsku bi bilo najbolje da sama bude država, i da ima svoj evropski put. Mi bismo odavno bili lider u regionu, što se toga tiče.

*Dobro, ali isto tako ste rekli da postoji i neuvažavanje realnosti na terenu. Realnost na terenu je i ta, da se živi u zajedničkoj državi.

Kako ljudi doživljavaju to življenje u zajedničkoj državi? Nema zajedničke države ako je ljudi ne doživljavaju tako. Ovde su podijeljene tri političke opcije, tri političke i nacionalne kulture. Ova Bosna je trebalo da nastavi da živi na vrednostima na kojima je živela Jugoslavija. Kako to da nekad može, a nekad ne može da živi na tim vrednostima? Mnogo stvari je tu otvoreno, i nikada nije zatvoreno kao problem. Naravno da treba nastojati da se živi u toleranciji i miru. Imajući u vidu nasleđe koje smo ovde imali, ne samo istorijski dugoročno gledano, nego i ovo najnovije, je vidljivo da ljudi nisu drage volje ostali u Bosni. Ni Hrvati ni Srbi nisu sretni što se nalaze u Bosni, dok su Bošnjaci nesretni zato što nemaju čitavu Bosnu. To su stvari koje ovde ostaju kao konstante, svidelo se to nekome ili ne, to su relacije. To što mi radimo je da održimo sistem ovakav kakav je, bez turbulencija, nasilja i sukoba. I da tri različite kulture i nacije žive na principima čistih računa. BiH ako se gradi kao zajednička, ne može biti zemlja čistih računa. Ona može da bude samo zemlja nečistih namera i računa.

*Hoćete da kažete da je realnost raspad države?

Više od 78 odsto građana Republike Srpske želi RS izvan BiH. Ali to je samo želja, i nešto što ima problem sa realnošću. Ovde postoji Dejstonski sporazum na koji smo mi pristali, stojimo iza njega i nismo za to da se ukida. Dejtonskim sporazumom mi smo dobili određena prava, mi smo gotovo nezavisni u BiH i samostalni u okviru tog međunarodno priznatog kolektiviteta. To je dejtonska definicija naše Republike Srpske. U deset poslednjih godina sve je učinjeno da se to dovede u pitanje, pa i sada postoje problemi. Niko ovde nije naivan, pa to ne treba očekivati ni od nas. Evo, da postavimo sada pitanje, da li bi ljudima u Banjaluci bilo bolje ili bi bolje živeli onog trenutka kada bi se ukinula RS, i kada bi se sve te reforme prenele na nivo Sarajeva. Ja sam uveren da bi bilo daleko gore. Mi imamo životni interes da branimo ono što je RS u Dejtonu.

*Vuk Jeremić je onda u pravu kada, kao što smo videli iz depeša Wikileaksa, tvrdi da na pitanje referenduma treba gledati kao na nešto što treba sao da potvrdi status entiteta i da to nema veze sa odvajanjem RS?

Kada bi ljudi imali priliku da na njega izađu, taj referendum ne bi bio sporan. Da je slobodna volja ljudi ovde, ne bi trebalo niko da sumnja u rezultat tog referenduma. To znaju i svi zapadnjaci pa skaču na svako pominjanje reči referendum. Ali jednog dana će se ljudi ovde u RS izjasniti na način na koji se izražava slobodna volja, o tome u kakvoj zemlji žele da žive. Ali, mi nismo avanturisti.

* Rekli ste da se muslimanima ne može verovati. Rekli ste i da oni ne mogu da obavljaju funkcije u pravosudnim organima. Često dajete slične izjave o Bošnjacima. Nije li to fašizam?

Ja sam vaspitan na onome šta je Kozara, u onome smislu Drugog svetskog rata. Ja ne delim ljude na to, ja sam ovde govorio o tome da, kada dođete u poziciju da se kreiraju procesi od strane Bošnjaka iz Sarajeva, prema Srbima i Hrvatima, naravno da im ne možete verovati.

*Kada kažete da se muslimanima ne može verovati, šta je to, ako nije fašizam?

Ne možete vi da izvlačite priču iz konteksta, i to plasirati. Reč je bila o činjenica, ili vi očigledno ne poznajete situaciju, koje govore o tome.  Da BiH nema ustavnu nadležnost za sud, i da su sud i tužilaštvo BiH služili kao mesto za političko modeliranje Bosne i Hercegovine u prošlosti, kroz različite slučajeve, po pravilu, prema Srbima i prema Hrvatima. Imajuću i vidu da se u gotovo svakom procesu pojavljuju Bošnjaci, kao oni koji vode takve procese i modeliraju ih sa određenim brojem stranaca. Šta vi onda očekujete?

*Rekli da se, citiram, muslimanima ne može verovati. Zbog toga pitam.  Da li ste svesni mogućih posledica takvog pristupa? To je slično kao kada dajete izjave kojima se negira genocid u Srebrenici, koji je kao činjenica potvrđen…

Ko je to potvrdio?

*… prema nalazima međunarodnih sudova… To je, uostalom priznala i Srbija…

Vidim ja na šta vi gurate.

Dakle, ako izjavljujete da se muslimanima ne može verovati, dok istovremeno negirate postojanje genocida…

Objasnio sam u kom kontekstu sam rekao to, da se ne može verovati Bošnjacima. Šta ti sad meni uvaljuješ to? Jebi se malo! Jebem ti…