Vitamin koji može da ublaži štetna dejstva zagađenog vazduha

Povezani članci

• Zdrava planeta nije opcija, ona je nužnost
• SVJETSKI DAN HRANE: Brojni bh. građani traže hljeb u kontejneru
• Klimatske promjene uzrokovale rekordno topljenje leda na Grenlandu
• Ova zemlja proglašena je najodrživijom državom svijeta
• Reciklirano više od 20.000 tona guma u prvoj polovini 2019. godine
• Crvena Plaža Panjin, Kina

Foto: Shutterstock

Stanovnici svih većih gradova na Zapadnom Balkanu suočava se sa alarmantno zagađenim vazduhom. Međutim, Zapadni Balkan, nažalost, nije usmaljen kada je reč o zagađenosti vazduha.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 90 odsto svetske populacije živi u područjima gde zagađenje vazduha prelazi granice. Naučnici dugo sumnjaju da PM 2.5 (sitne čestice u vazduhu) izazivaju epigenetske promene u našim ćelijama koje mogu da ugroze naše zdravlje.

Kada je o Beogradu reč, sistem za praćenje kvaliteta vazduha, kojim upravljaju zvanične institucije u Srbiji, pokazuje da koncentracija štetnih materija u vazduhu, posebno PM čestica, u gradovima redovno premašuje bezbednosne granice za kvalitet vazduha preporučene u smernicama Svetske zdravstvene organizacije. Slična je situacija i u drugim većim gradovima u Srbiji.

Upravo iz tog razloga, međunarodni tim naučnika je 2017. godine uradio kliničko ispitivanje u želji da saznaju kako efekti izlaganja koncentraciji zagađenog vazduha od PM 2.5 mogu da budu ublaženi dnevnim suplementima vitamina B koji sadrže 2.5 mg folne kiseline, 50 mg vitamina B6 i 1 mh vitamina B12.

U istraživanju je učestvovalo deset volontera koji su prvo bili izlaganjem čistom vazduhu, a davan im je placebo kako bi izmerili njihove osnovne reakcije. Kasnije su isti ispitanici testirani velikim dozama vitamina B i bili su izlagani veoma zagađenom vazduhu koji sadrži visok nivo PM 2.5.

Rezultati istraživanja su otkrili da četvoronedeljno izlaganje suplementima vitamina B ograničava efekat PM 2.5 između 28 i 78 odsto na deset genskih lokacija. Istraživači su pronašli da se slična redukcija ogleda i u mitohondrijskom DNK, delovima ćelija koji generišu energiju.

Naučnici ipak ističu da ova studija ima mnoga ograničenja, poput malog broja ispitanika, a i manje informacija o veličini vitamina B koja izaziva reakciju, kao i da su potrebna podrobnija istraživanja i ispitivanja, rezultati ove studije su ohrabrujući i možda sadrže ključ umanjenja štetnosti zagađenog vazduha.

NationalGeographicSrbija