Stručnjaci najavljuju učestalije toplotne talase: Rizik u Srbiji iznad proseka za Evropu

Povezani članci

• Šumska područja veličine Francuske u zadnjih su se 20 godina prirodno obnovila diljem svijeta
• Grenland se topi: izgubio 3,8 bilijuna tona leda od 1992. godine
• U carstvu leda: Gore Sibir, Aljaska i Grenland
• Alpe će do 2100. godine izgubiti većinu ledenjaka
• Moderne kesice za čaj kontaminiraju vaš napitak sa milijardu čestica mikroplastike
• Kada će se ledeni pokrivač na Grenlandu kompletno istopiti?

Foto: Nebojša Mandić/News1

Prema rečima klimatologa, Vladimira Đurđevića, za televiziju N1, meteorolozi jugoistočnu Evropu ubrajaju u vruće tačke. U Srbiji i regionu promene se odvijaju brže i spisak hazarda, poplava, suša i rizika od šumskih požara na našem području je veći nego što je to prosek u Evropi.

Jun i jul bili su najtopliji meseci od kada postoje merenja. Planeta prolazi kroz promenu koja je dramatična. Poslednjih 100 godina naša planeta se zagreva za jedan stepen, objasnio je klimatolog, Vladimir Đurđević, za N1. On je dodao da, iako to ljudima ne deluje puno, jer temperature osciluju mnogo više, iza tog jednog stepena kriju se sve velike nepogode i toplotni talasi.

“Svako buduće leto treba očekivati 3,4 toplotna talasa”, naglasio je klimatolog.

Rizik je, kako kaže, nešto veći za Srbiju, nego što je to prosek za Evropu.

“Kada vi izlistate taj spisak hazarda koji će se značajno promeniti, kao što su poplave, suše, toplotni talasi, potencijalni rizici od šumskih požara, taj spisak je nešto veći za Srbiju, nego što je to prosek za Evropu”, rekao je Đurđević.

Obim pogoršanja zavisi od toga da li će Pariski sporazum biti ispoštovan, ukoliko on ne bude realizovan, celo leto krajem 21. veka bi bio jedan neprekidni toplotni talas. Đurđević ističe da je Srbija među prvih 10 zemalja koja je podnela svoj predlog, ali i naglašava da se većina zemalja ne pridržava tog plana.

“Više je to pokazivanje neke dobre volje da mi želimo u tome da učestvujemo, nego što su to neki ozbiljni planovi koji pokazuju da nam je ovo stvarno važno”, dodaje sagovornik.

Pričajući o klimatskim migrantima, stručnjak je objasnio da će ovaj problem biti izraženiji u nekoliko narednih decenija, zbog toga što će od 10 do 100 miliona ljudi želeti da se skloni od loših klimatskih uslova.

“Kada imate nestablinu ekonomiju i političku situaciju, uz klimatske promene, imate ogromne migracije i desi se scenario kao što se desio u Siriji”, objasnio je Đurđević.

Porast temperature postaje dominantan usled povećanje koncentracije gasa u vazduhu i efekta staklene bašte.

“Osnovna mera za održavanje prihvatljivog stanja jeste promena energetskih sistema i prestanak korišćenja fosilnih goriva” zaključio je gost N1.

National Geographic Srbija