Razgovori o klimi na plaži

Izdvajamo

• Momci iz Mukabarata su takođe dobro poslovali, dok su lutali po konferencijskom centru i kroz grad, ili dok su sedeli u hotelskim lobijima i restoranima, ne skidajući pogled sa aktivista za ljudska prava. Bili su tu kad god se neko usudio da govori o Alai Abd El-Fatahu, britansko-egipatskom aktivisti koji se nalazi u zatvoru Vadi El-Natrun, gde štrajkuje glađu više od dve stotine dana, dok je tokom prve nedelje COP27 počeo da odbija i vodu. Britanski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog njegovog zatvaranja, ali nedovoljno da bi ga egipatska vlada oslobodila. Ta pasivnost podseća na reakciju Italije kada su 2016. egipatske bezbednosne snage ubile Đulija Ređenija: međunarodna trgovina ima prednost nad životima građana. Jedan nedvosmisleno ohrabrujući događaj na COP27 bila je Narodna plenarna sednica, održana pretposlednjeg dana, tokom koje su aktivisti civilnog društva iz celog sveta tražili oslobađanje Alae izvikujući njegovu parolu „Nismo poraženi“. Ono što će na kraju odrediti sudbinu ovog aktiviste, ali i budućnost same planete biće ovakva politika odozdo, a ne formalni sastanci na vrhu po primorskim odmaralištima.

Povezani članci

• Od 1980. udvostručen broj dana u godini kada temperature prelaze 50 stepeni
• “Živi fosil” svetske flore: Da li će Pančićeva omorika preživeti klimatske promene?
• Donald Trump hvali svoju politiku zaštite okoline
• Svakih šest sekundi bude uništena prašuma veličine nogometnog igrališta
• Poplave u Maleziji: Evakuirano 160.000 ljudi
• Na Islandu postavljen spomenik nestalom glečeru

Foto: Sayed Sheasha/REUTERS/Alamy Stock Photo

Ovogodišnja konferencija UN-a posvećena klimatskim promenama – COP27 – održana je od 6. do 20. novembra u egipatskom letovalištu Šarm El-Šeik, na vrhu sušnog Sinajskog poluostrva, u blizini najprometnije brodske rute na svetu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen došla je među prvima, da sklapa poslove za Evropsku uniju. Potpisala je ugovor o otkupu retkih minerala iz Kazahstana; sklopila je dogovor o drvnoj građi – predstavljen kao plan za „održivi razvoj i upravljanje“ šumama – sa Kongom, Gvajanom, Mongolijom, Ugandom i Zambijom; kupila je hidrogen od Egipta, a litijum i kobalt od Namibije. Egipatski ministar za naftu i mineralne resurse potpisao je 7 memoranduma o razumevanju sa raznim kompanijama među kojima su Bechtel, Shell i General Electric, na teme kao što su razvoj tehnologija dekarbonizacije i studija izvodljivosti za proizvodnju amonijaka. Egipat uspostavlja tržište za trgovinu ugljenikom u Africi, a Singapur planira da kupi kredite za ugljenik od Maroka (ako ste veliki emiter gasova, možete kupiti kredite za ugljenik od neutralnog emitera da biste kompenzovali svoje zagađenje). Na pratećim događajima, karipski inženjeri su držali lekcije o tome kako obezbediti finansije kod Globalnog klimatskog fonda i naftnih kompanija, ili kako izgraditi postrojenja za tzv. zarobljavanje i skladištenje ugljenika.

Čitava stvar se odigravala u ogromnom prostoru kongresnog centra „Tonino Lambordžini“. Zasedanja predsedništva održavana su u postojećim zgradama, dok je veći deo ostatka konferencije organizovan u privremenim objektima. Zanimljivo je to što je konferencija o klimatskim promenama održana u prostoru nazvanom po sportskom automobilu koji guta naftu, mada je za vreme trajanja konferencije preimenovan u Međunarodni kongresni centar. Među mnogim salama nazvanim po faraonima, 3 velike sale izdvojene su za paviljone država, nevladinih i transnacionalnih organizacija. Najlakše dostupna sala obuhvatala je paviljone zemlje domaćina, EU, SAD, UK, Nemačke i Indije. Tu su se takođe nalazili i ogromni, raskošni, visokotehnološki paviljoni Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. UAE bi trebalo da budu domaćini COP28, pa su u Egipat poslali 1.073 delegata, od kojih su mnogi bili stranci angažovani za planiranje konferencije sledeće godine. Saudijska Arabija je izgradila dve geodetske kupole nedaleko od kongresnog centra kako bi reklamirala saudijsku Zelenu inicijativu, koja se koncentriše na „smanjenje emisija, pošumljavanje i zaštitu zemljišta i mora“. Takođe gradi pametni grad Neom, udaljen oko 100 kilometara vazdušnom linijom preko Tiranskog moreuza i Crvenog mora, a njihov paviljon je pružao viziju eko-budućnosti sa robotskim tehnologijama za sadnju šuma u pustinji, mehanizmima za upozoravanje na izlivanje nafte i peščane oluje, kao i alternativnim gorivima. Saudijska Arabija je svojoj zelenoj politici posvetila dvodnevni forum tokom konferencije, ali je odbila da preuzme obavezu za održanje zagrevanja na granici od 1,5°C.

SAD su poslale samo 136 delegata na konferenciju (ukupno ih je bilo 35.000), ali su svi skupovi u američkom paviljonu bili prepuni. Njihove delegate su većinom činili stariji diplomati i državni službenici koje su zvaničnici ambasade u Egiptu dočekali kada su izašli iz aviona kako ne bi morali da se mešaju sa rajom u šatl autobusima sa aerodroma. Zvaničnik iz ministarstva odbrane govorio je o ulozi američke vojske u pružanju pomoći u slučaju katastrofa u zemlji i inostranstvu i njenim naporima da smanji svoj ugljenični otisak. Specijalni izaslanik SAD-a za biodiverzitet i vodne resurse razgovarao je sa šefom Privredne komore SAD-a, koji je izrazio zahvalnost Bajdenovoj administraciji jer je omogućila privatnom sektoru da zakorači u zelenu budućnost. Jedan broj delegata iz nevladinih organizacija i preduzeća bili su bivši zvaničnici američke vlade. Kineskih 65 delegata imalo je diskretan kutak ukrašen zastavama, pandama i crvenom knjigom Si Đinpinga. U izraelskom paviljonu, postavljenom u blizini američkog, održavani su skupovi o agrotehnologiji i „maksimiziranju svake kapi“ vode, čiji se veliki deo vuče iz palestinskih vodonosnih slojeva za bazene i farme u kolonizovanim naseljima.

Sledeća sala bila je izdeljena u manje prostore koji su dodeljeni delegatima iz nekoliko evropskih i mnogih afričkih zemalja. U trećoj sali bili su paviljoni Brazila, Australije i Malezije, kao i štandovi raznih kompanija. Zeleni kapital i njegov plavi pomorski pandan bili su glavni hitovi. Međunarodna privredna komora predstavila je svoj novi moto: „Učinite klimatsku akciju svačijim poslom“. Njen paviljon je imao udobne prostore za onlajn diskusije korporativnih rukovodilaca iz celog sveta. Na većini sesija kojima sam prisustvovala dominirali su poslovni ljudi iz SAD-a.

Jedan paviljon sponzorisala je Ikea, sa štandovima ukrašenim nazivima korporacija poput PwC, Deloitte i EY. Nigerija je okačila logotipe svojih partnera: Agip, ExxonMobil, Shell Nigeria, Chevron, Total, petrohemija Indorama i brodarska kompanija Pan Ocean. Citi, 3M i SalesForce udružili su se sa Ujedinjenim nacijama na njihovom glavnom štandu. JPMorgan Chase i Deutsche Bank, zajedno sa Atlantskim savetom („nestranačka organizacija koja pojačava američko liderstvo“), sponzorišu Centar otpornosti. Predstavnici korporativnih ESG odeljenja – ekologija, društvo i javno upravljanje – razmileli su se na sve strane da govore o trgovini ugljenikom, kreditima za održivost i angažovanju zajednice. Većina predstavnika ESG-a bile su žene, etničke manjine ili oboje. Svi poslovni paviljoni svakodnevno su održavali događaje za upoznavanje i uvek su bili puni ljudi. Kad se na njihovim skupovima nije govorilo u nejasnim skraćenicama, pričalo se o inovacijama, poremećajima, otpornosti, energetskoj bezbednosti, angažovanju zajednice i „pravednoj tranziciji“.

Međunarodna brodarska komora sponzorisala je nekoliko dobro posećenih skupova; na jednom od njih je generalni direktor jednog od najvećih svetskih proizvođača dizel motora za brodove i vozove, inače filijale Folksvagena, izrazio skepticizam u pogledu održivosti novih, ekološki prihvatljivijih goriva – on se, naime, zalaže za sporiju tranziciju preko prirodnog gasa. Korporacije i lobisti do besvesti su promovisali zeleno finansiranje i najnovije (ponekad i nedokazane) tehnologije. Trenutno je najveći favorit tzv. zarobljavanje ugljenika jer ne postavlja nikakve zahteve u odnosu na stvarnu proizvodnju ugljen-dioksida. Tehnocentrična fantazija da će nam neki novi izum omogućiti da nastavimo da trošimo fosilna goriva, blagotvorno deluje na osećaj krivice zemalja potrošača i zvuči kao cinična reakcija na svaki međunarodni ugovor koji su najveći svetski zagađivači potpisali.

U statusu registrovanih delegata bilo je preko 600 lobista za fosilna goriva, više nego na bilo kojoj ranijoj COP konferenciji. Izvršni direktor BP-a Bernard Luni i četvoro njegovih kolega učestvovali su kao delegati mauritanijskog ministarstva za naftu, rudarstvo i energetiku. Šef Međunarodne asocijacije za bakar, predstavnik kanadske firme koja još uvek sagoreva ugalj za proizvodnju električne energije i brojni drugi proizvođači energije organizovali su niz pratećih događaja. Predstavnici jedne „zanatske rudarske kompanije“, Ford Motorsa i raznih konsultantskih firmi učestvovali su putem video veze. Prisutni su bili i lobisti za agrobiznis. „Inovativna poljoprivredna misija za klimu“, zajednička investicija vlada SAD i UAE, nalazi se na listi „klimatskih šampiona“ UN-a, uprkos tome što je jedan od njenih „partnera u znanju“ Severnoamerički institut za meso, glavna organizacija za lobiranje u stočarskoj industriji.

Najveća smetnja u pregovorima na konferenciji bili su „gubitak i šteta“: kako naterati industrijske zemlje sveta, koje su i najveći proizvođači gasova staklene bašte, da plate reparacije onima koji najviše trpe posledice korišćenja fosilnih goriva. Industrijalizovane zemlje ne žele da prihvate nikakvu odgovornost jer se plaše da će biti zatrpane tužbama ili, što je još gore, da će se od njih tražiti da uvedu oštrije politike za obuzdavanje rasta, potrošnje i proizvodnje ugljenika. U utorak druge sedmice konferencije, zemlje G77 i Kina predložile su osnivanje globalnog fonda za naplatu štete, sa detaljima o kojima će se pregovarati na COP28. Činilo se da je dolazak novog brazilskog predsednika Lule istog dana – privatnim avionom – podstakao pregovore. Sledećeg dana je brazilski paviljon bio pun ljudi koji su hteli da ga vide.

Činilo se da sve u Egiptu nosi logo COP27, čak i štitnici za glavu u avionima Egiptera – zvanične avio-kompanije COP27. Egipatski televizijski kanali su u uglu ekrana držali simbol konferencije. Sa međunarodnog aerodroma u Kairu, inostrani delegati brzo su prebačeni u potpuno novi deo terminala za domaći saobraćaj ka Šarm El Šeiku. Kroz staklo se moglo videti kako se Egipćani ukrcavaju na letove ka drugim domaćim destinacijama. U samom Šarm el Šeiku, ugostiteljska industrija jedva je dočekala ovakav događaj. Bila im je potrebna dodatna zarada, jer je letos bilo malo ruskih i ukrajinskih turista (mada nisu sasvim izostali, čak ni tokom konferencije). Samo su ronilački klubovi bili prinuđeni na zatvaranje tokom prve nedelje, verovatno iz bezbednosnih razloga, a ni lokalni taksisti se nisu naročito usrećili, jer su delegati od svojih hotela do kongresnog centra putovali nekim od brojnih električnih autobusa. Manji kombiji prevozili su radnike iz kongresnog centra do njihovih smeštaja i odvojene kafeterije. Na stotine Egipćana je angažovano da budu tehnološki asistenti i vodiči i oni su još od oktobra živeli u Šarm el Šeiku.

Gde god da ste pogledali, vrebali su pripadnici Mukabarata (tajne službe) obučeni u moderna crna odela, čak i u pustinji izvan grada. Benzinske pumpe koje opslužuju masivne terence sa zatamnjenim staklima i oznakama „specijalnog obezbeđenja“ mora da su imale ogroman promet. Momci iz Mukabarata su takođe dobro poslovali, dok su lutali po konferencijskom centru i kroz grad, ili dok su sedeli u hotelskim lobijima i restoranima, ne skidajući pogled sa aktivista za ljudska prava. Bili su tu kad god se neko usudio da govori o Alai Abd El-Fatahu, britansko-egipatskom aktivisti koji se nalazi u zatvoru Vadi El-Natrun, gde štrajkuje glađu više od dve stotine dana, dok je tokom prve nedelje COP27 počeo da odbija i vodu. Britanski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog njegovog zatvaranja, ali nedovoljno da bi ga egipatska vlada oslobodila. Ta pasivnost podseća na reakciju Italije kada su 2016. egipatske bezbednosne snage ubile Đulija Ređenija: međunarodna trgovina ima prednost nad životima građana. Jedan nedvosmisleno ohrabrujući događaj na COP27 bila je Narodna plenarna sednica, održana pretposlednjeg dana, tokom koje su aktivisti civilnog društva iz celog sveta tražili oslobađanje Alae izvikujući njegovu parolu „Nismo poraženi“. Ono što će na kraju odrediti sudbinu ovog aktiviste, ali i budućnost same planete biće ovakva politika odozdo, a ne formalni sastanci na vrhu po primorskim odmaralištima.

Laleh Khalili, London Review of Books, 23.11.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 29.11.2022.