Nekontrolisana proizvodnja i upotreba plastike izazvala je vanrednu ekološku situaciju
Povezani članci
- Evropska investiciona banka ukida sve kredite naftnim i gasnim kompanijama
- Crvena tečnost ulijeva se u rijeku Bosnu u Zenici, ispituje se uzrok
- Danas je Svetski dan klimatskih promena: Da li ljudi i u kojoj meri utiču na promenu klime?
- Bajkovito i mistično vrelo Bunice
- Na Balkanu treba zatvoriti 13 termoelektrana
- Zašto je odjeću teško reciklirati? Do 2050. godišnje će se baciti 160 miliona tona odjeće
Foto: Pixabay
Jednokratna plastika je možda kratkoročno praktična, ali ostavlja ogroman negativan uticaj na klimu, životnu sredinu, biodiverzitet i naše zdravlje. Stoga bi trebalo da biramo njene održivije alternative koje ćemo koristiti mnogo više od jednog puta.
Zagađenje koje nastaje nekontrolisanom i prekomernom proizvodnjom plastike dovelo je do vanredne ekološke situacije, koja predstavlja rastuću opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, navodi najnoviji izveštaj Agencije za istraživanje životne sredine, međunarodne nevladine organizacije, sa sedištem u Velikoj Britanij.
Ona u svom izveštaju objedinjuje nedavne podatke o širokom uticaju plastike na klimu, biodiverzitet, ljudsko zdravlje i životnu sredinu i upozorava da bi samo snažan i odlučan globalni sporazum o plastici mogao da dovede do rešavanja problema.
Proizvodnja plastike u svetu je u kontinualnom porastu, s druge strane, vrlo malo plastike koju svakodnevno bacamo se reciklira ili spaljuje u postrojenjima za pretvaranje otpada u energiju. Veliki deo završava na deponijama, gde može proći i do 1.000 godina pre nego što se razgradi, oslobađajući potencijalno toksične supstance u tlo i vodu.
Plastični otpad je danas u svim delovima planete. Čestice plastike se mogu naći u najdubljim delovima okeana, na najvišim planinskim vrhovima, na udaljenim i nenaseljenim ostrvima, pa čak i u ljudskom organizmu.
Procenjeno je da bi samo količine plastičnog otpada koje dospeju u okeane, usled rastuće proizvodnje, trebalo da se utrostruče do 2040. godine. Još deset godina kasnije, ukoliko se postojeći trend zagađenja nastavi, težina plastike u okeanima bi najverovatnije premašila zajedničku težinu svih riba.
Ujedinjene nacije su nedavno identifikovale klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, kao tri egzistencijalne pretnje po životnu sredinu i zaključile da se one moraju rešavati istovremeno.
Međutim, iako međunarodni sporazumi za borbu protiv gubitka biodiverziteta i klimatskih promena postoje već skoro 30 godina, trenutno ne postoji nikakva snažna globalna inicijativa za borbu protiv zagađenja plastikom.
Diskusija o rešavanju plastičnog otpada se nije pojavila ni na poslednjoj konferenciji UN o klimatskim promenama. Ipak, autori se nadaju da će ovo pitanje biti više zastupljeno na narednoj međunarodnoj Konvenciji o biološkoj raznolikosti koja bi trebala da bude održana na proleće ove godine.
Oni u svom izveštaju još navode i da ekološke krize kao što su gubitak biodiverziteta, klimatske promene i zagađenje ne postoje izolovano i da su im osnovni uzroci, u stvari, isti – prekomerna potrošnja ograničenih resursa.