Naučnici otkrili mikroplastiku u oblacima iznad japanskih planina

Izdvajamo

• Ljudi udišu i unose u sebe velike količine mikroplastike – te je ona do sada pronađena, između ostalog, u ljudskim plućima, mozgu, srcu, krvi i placenti. Iako se njena štetnost i dalje proučava, nova istraživanja ukazuju na zdravstvene probleme, poput promena u ponašanju, kod miševa izloženih mikroplastičnom zagađenju, a u prošlosti su ustanovljene i veze sa rakom i iritacijom creva.

Povezani članci

• Ubijanje zaštitara okoliša
• Klimatski fenomen: U 2020. opet prijete ekstremne vremenske prilike zbog El Ninja
• Uspješno okončana međunarodna kampanja Spring Alive 2015 u BiH Sanski školarci učestvovali u projektu zaštite ptica
• Prema najnovijem izvješću samo 40% europskih površinskih voda je zdravo
• Zeleni antikapitalizam
• Crvena Plaža Panjin, Kina

Foto: YALE.edu

Iako smo delimično svesni rastućih razmera zagađenja mikroplastikom, naučni nalazi o njenoj rasprostranjenosti nas uvek iznenade i zabrinu. Najnoviji podaci kažu: sitnih plastičnih čestica ima i u oblacima iznad planina Fudži i Ojama u Japanu.

Piše: Jelena Kozbašić – Klima101

Poslednjih nekoliko godina, sitne plastične čestice pronađene su na mnogo mesta na kojima ih možda ne bismo očekivali: od najvećih dubina (Marjanski rov) do najvećih visina sveta (Mont Everest).

Ipak, bez obzira na to što smo delimično svesni razmera problema plastike, naučni nalazi o rasprostranjenosti mikroplastike ne prestaju da nas iznenađuju i zabrinjavaju.

Najnoviji poražavajući podaci dolaze iz Japana – naučnici su sitnu plastiku otkrili u oblacima iznad planina Fudži i Ojama. Ističe se da na ovaj način mikroplastika može da pređe velike razdaljine, zagađujući sve što pijemo i jedemo kroz tzv. kišu plastike.

Autori veruju da je njihov rad rezultovao prvom studijom u sklopu koje je detektovano prisustvo mikroplastike u oblacima. Oni su analizirali uzorke vode iz oblaka na nadmorskoj visini između 1300 do 3776 metara – u jednom litru tečnosti pronašli su između 6,7 i 13,9 komadića plastike, čije su se dimenzije kretale od 7,1 do 94,6 μm.

Podsećamo, u mikroplastiku, prema definiciji, spadaju komadići plastike manji od 5 mm.

Brojke same po sebi laicima možda i ne znače mnogo, ali znači sledeće upozorenje istraživača: mikroplastika se u gornjim slojevima atmosfere razlaže brže nego na zemlji zbog ultraljubičastih zraka, a tokom ovog procesa oslobađaju se gasovi sa efektom staklene bašte, što doprinosi klimatskim promenama.

„Kao rezultat, saznanja iz ove studije mogla bi da se koriste u objašnjenju efekata mikroplastike u vazduhu za buduće projekcije zagrevanja”, kazao je profesor Hiroši Okoči sa Univerziteta Veseda, koji je predvodio analizu.

Ove godine, zagađenje mikroplastikom prepoznato je u kiši u najmanje dva navrata, i to na dva različita kraja sveta.

Najpre je u maju zagađenje, po prvi put, ušlo u vremensku prognozu kada se nad Parizom očekivala kiša plastike, a dva meseca kasnije indijski istraživači objavili su naučni rad u kojem navode da su u uzorcima padavina u gradu Patna otkrili mikroplastiku.

Ljudi udišu i unose u sebe velike količine mikroplastike – te je ona do sada pronađena, između ostalog, u ljudskim plućima, mozgu, srcu, krvi i placenti. Iako se njena štetnost i dalje proučava, nova istraživanja ukazuju na zdravstvene probleme, poput promena u ponašanju, kod miševa izloženih mikroplastičnom zagađenju, a u prošlosti su ustanovljene i veze sa rakom i iritacijom creva.