Naučnici su ispod leda na Grenlandu otkrili više od 50 novih jezera, a dosad se znalo za samo četiri.
Antarktik ispod leda skriva 470 jezera, a najnovije istraživanje američkih i britanskih naučnika ukazuje na to da ih ima i u severnoj polarnoj regiji, pišu britanski mediji.
Ona nisu toliko velika, poput recimo jezera Vostok koje se nalazi na Južnom polu i dugačko je 250 kilometara. Najveće subglacijalno jezero na Grenlandu dugačko je samo šest kilometara, a novootkrivena jezera se nalaze pod ledenim pokrivačem debelim nekoliko kilometara.
Pritisak i geotermalna toplina uspevaju da održe vodu u tekućem agregatnom stanju, a voda nastala otapanjem zadržava se u šupljinama. Usled sve viših temperatura led se otapa i kreće se prema okeanima, a voda olakšava pomeranje leda. Kad bi se sav grenlandski led otopio, visina okeana porasla bi za sedam metara.
Džejd Bouling sa Univerziteta u Lankasteru proučila je i pregledala 570.000 kilometara ledenog pokivača zahvaljujući podacima prikupljenim radarom u sklopu Nasinog programa.
Naučnici američke svemirske agencije redovno su preletali ledenu ploču kako bi mapirali oblike stena i njihovu unutrašnjost. Njihovi podaci ukazuju na to da se ispod ledene površine nalazi puno vode.
Bouling je tokom istraživanja ustanovila da postoje 54 jezera i da se, za razliku od onih antarktičkih, grupiranih oko unutrašnjih ledenih delova, nova grenlandska jezera uglavnom nalaze pri kraju ledenog pokrivača koji je stabilan i sporo se pomera.
“Ona su i znatno manja od onih na Antarktici (1,4 kilometara prosečne dužine)”, rekla je za BBC. Bouling kaže da se na nekoliko mesta vidi da je led ‘pao’, ali to je verovatno zato što su ti delovi jezera isušeni.
“Ova ‘aktivna’ jezera koja se pune i prazne, rezultiraju podizanjem i spuštanjem leda”, kaže koautor istraživanja Stiven Livingstoun i pojašnjava da voda iz jezera otiče sezonskim kanalima i da su ivice ledenog pokrivača vrlo dinamično područje.
Istraživanja su planirana na brojnim jezerima na Antarktiku. Veruje se da se u ovim starim jezerima nalaze drevni organizmi koji su dugo bili zarobljeni ispod debelog sloja leda. Hemijski sastav vode i sedimenata trebalo bi da donese nove podatke o vremenskim uslovima na Zemlji.
Profesor Martin Sigert s Londonskog Imperial Koledža vodio je istraživanja na antarktičkom jezeru Elsvort. “S obzirom na to da se ledeni pokrivač bitno promenio u poslednjem ciklusu Ledenog doba, ova grenlandska jezera najverovatnije nisu ‘previše’ stara. To znači da se odgovori koje možemo dobiti istraživanjem jezera Vostok ili Elvort razlikuju od onih koje bismo dobili bušenjem na Grenlandu”, rekao je Sigert.
“Spomenuta jezera su samo potencijalni ‘kandidati’ za proučavanje i potrebno nam je još podataka da bismo doneli odluku o tome je li ovde korisno sprovoditi istraživanja. Sledeći logičan korak bio bi da se ispitaju koja su jezera najbolja za dalja istraživanja. Ako se pokaže da postoji interes nauke, mogu se poslati stručne ekspedicije”, rekao je.
ENG
