Klimatske promene rastu dok nestaje led sa Antarktika

Povezani članci

• Izgradnja vjetroelektrane Podveležje počinje u četvrtom kvartalu ove godine
• Vulkan Kelimutu i tri kraterska jezera koja mijenjaju boje, Indonezija
• Prirodne katastrofe od 1900. odnijele osam milijuna života
• Dvadeset kompanija proizvodi 55% svjetskog plastičnog otpada
• Od 1980. udvostručen broj dana u godini kada temperature prelaze 50 stepeni
• Zagađenje ubija četiri puta više ljudi godišnje nego COVID-19

foto: arhiva

Nova naučna studija pokazala je da s dramatičnim gubitkom leda ni Antarktik nije pošteđen ekstremnih događaja, poput toplotnih talasa, kao posledica klimatskih promena koje je izazvao čovek.

Štaviše, rekordni gubici leda pored podizanja nivoa svetskih mora takođe će pogoršati globalno zagrevanje, budući da se sa smanjenjem zaleđenih površina umanjuje mogućnost odbijanje sunčevih zraka zbog čega će Zemlja apsorbovati više toplote, pišu svetski mediji.

Dramatično topljenje leda

Čak i na Antarktiku, jednom od najudaljenijih i najpustijih mesta na Zemlji, obaraju se temperaturni rekordi i povećava se broj i veličina neobičnih klimatskih događaja, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press) na upozorenje naučnika.

Najjužniji kontinent nije izolovan od ekstremnih vremenskih prilika povezanih s klimatskim promenama koje su izazvali ljudi, navodi se u novom članku objavljenom u časopisu “Frontiers in Environmental Science”.

Na zapadnom delu Antarktika zabeleženo je dramatično topljenje ledenog pokrivača koje preti da dovede do ogromnog porasta nivoa mora u narednih nekoliko vekova, dok istočna strana povremeno dobija dodatne količine leda.

Jedan zapadni glečer se topi tako brzo da su ga naučnici nazvali glečer “Sudnjeg dana” i pokrenuti su međunarodni napori da se otkrije šta se sa njim dešava, navodi AP i ističe da se morski led na Antarktiku s rekordnih nivoa smanjio na šokantne količine daleko manje nego što su ikada viđene.

Vodeći autor članka Martin Sigert (Siegert), glaciolog i profesor geonauka na Univerzitetu u Ekseteru, rekao je da su on i njegov tim želeli da saznaju više o uzrocima ekstremnih događaja na Antarktiku i da li će tih događaja biti više kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva, pa je tim sintetizovao istraživanja o širokom spektru tema, uključujući atmosferu i vremenske obrasce, morski led, kopneni led i ledene police, kao i biologiju mora i kopna.

Studija je otkrila da se ekstremne klimatske promene pogoršavaju na mestu koje je nekada izgledalo da je nešto zaštićenije od globalnog zagrevanja. Antarktik “nije statičan džin zamrznut u vremenu”, rekli su oni, već oseća gnev i ekstreme klimatskih promena “sporadično i nepredvidivo”.

Najgori toplotni talas

Naučnici su u izveštaju koji je naručila britanska vlada upozorili da se Antarktik suočava s katastrofalnom nizom ekstremnih ekoloških događaja kako se globalno zagrevanje povećava, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

U skladu s obavezama Ugovora o Antarktiku koji je stupio na snagu 1961. i njegovog naknadnog protokola o zaštiti životne sredine iz 1998, zemlje potpisnice moraju da zaštite tu oblast od “značajnog stresa i štete” s kojima se suočava zbog ubrzanog topljenja leda i porasta temperatura, rekli su naučnici.

“Zemlje moraju da shvate da će, nastavljajući da istražuju, vade i sagorevaju fosilna goriva bilo gde u svetu, životna sredina Antarktika biti sve više pogođena na načine koji nisu u skladu s njihovim obećanjem”, rekao je Martin Sigert. “Zaprepašćen sam količinom promena koje smo već videli u poslednjih nekoliko godina.”

U martu 2022. godine, najekstremniji “toplotni talas” ikada zabeležen bilo gde u svetu dogodio se iznad ledene kupole istočnog Antarktika gde su temperature skočile 38,5 stepeni Celzijusa iznad sezonske normale. “Ako bi London doživeo takvu anomaliju, temperatura bi bila blizu 60 stepeni Celzijusa”, rekao je Sigert novinarima uoči objavljivanja izveštaja u “Frontiers in Environmental Science”.

Danas je površina koja je zamrznuta tokom antarktičke zime oko 14,7 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 1,4 miliona kvadratnih kilometara manje nego prošle godine, što je samo po sebi rekordno malo, ističe britanski list. U poređenju s prosekom u poslednjih pet decenija ove godine je površina pod ledom manja za 2,4 miliona kvadratnih kilometara, što je površina oko pet puta veća od celog Balkanskog poluostrva.

Od kada je počelo satelitsko snimanje 1990-ih, gubitak leda na Antarktiku doprineo je globalnom porastu nivoa mora za 7,2 milimetara, rekla je Ana Hog (Anna Hogg), polarna naučnica s Univerziteta u Lidsu.

Opasnost od gubitka leda za celu planetu

Usled promena koje se dešavaju na Antarktiku, ovaj kontinent bi umesto frižider planete mogao postati radijator planete, ukazuje Tajms (The Times) na navode naučnika posle godinu dana rekordnog gubitka leda.

Smanjenje površine pod ledom i količine leda ne znači samo da je ugrožen ekosistem na Antarktiku, već i to da taj kontinent sama manje može da reflektuje sunčevu svetlost.

“Mnogo sunčevog zračenja se vraća u svemir, prosto se odbijajući od bele površine”, rekao je Sigert. Kada se led zameni tamnijom morskom vodom, ukazao je on, “mogućnost odbijanja je smanjena i Zemlja apsorbuje tu toplotu”.

Faktori koji utiču na antarktički led i klimu su složeni i nedovoljno poznati, što je, kako navodi londonski list, delimično posledica manjka podataka, budući da je Antarktik otkriven pre 200 godina i proučavan mnogo kraće od drugih regiona sveta.

U kombinaciji s poteškoćama rada tamo, to znači da je promene na Antarktiku teško definitivno pripisati globalnom zagrevanju, ocenjuje Tajms, ukazujući da se do 2015. godine, zapravo, ledeni pokrivač postepeno povećavao nekoliko godina. Međutim, naučnici koji su svoje karijere proveli na Antarktiku kažu da se ekstremni vremenski događaji ponavljaju.

Na Antarktiku je trenutno zima i ledeni pokrivač će nastaviti da se povećava do kraja sledećeg meseca. Tipično, zimski maksimumi u poslednjih 40 godina – kada je počelo satelitsko snimanje – bili su 17 do 19 miliona kvadratnih kilometara.

Tokom letnjeg minimuma to pada na dva do četiri miliona kvadratnih kilometara. Današnja anomalija je, kako ukazuje Tajms, daleko izvan varijabilnosti prethodnih godina. Sigert je rekao da se to ne može odbaciti kao slučajnost. “Mislim da je savršeno naučno razumno pretpostaviti da je to povezano sa zagrevanjem planete”, rekao je on.

Ispunjavanje najgorih predviđanja

“Gotovo je izvesno” da će budući ekstremni događaji na Antarktiku biti gori od izuzetnih promena koje su već zabeležene, pokazuje studija za koju Gardijan (The Guardian) ističe da je novo naučno upozorenje koje naglašava hitno i drastično delovanje kako bi se ograničilo globalno zagrevanje.

Zabeležene količine morskog leda na Antarktiku, koje svake godine variraju između februarskog minimuma i septembarskog maksimuma, “padaju poslednjih godina”, rekla je koautorka studije Kerolajn Holms (Caroline Holmes), polarna klimatološkinja iz Britanskog antarktičkog instituta.

“Jedan jasan pokazatelj kako se stvari menjaju jeste da je letnji minimum tri puta oborio novi rekord u poslednjih sedam godina”, rekla je ona na brifingu za novinare.

Količina morskog leda u julu 2022. pala je na rekordno nizak nivo za to doba godine, ali je ovog jula postavljen novi rekord. Pri tome, ukazala je Holms novi rekord je “tri puta dalji od proseka” nego prethodni.

Koautorka studije Ana Hog s Univerziteta u Lidsu rekla je da se brzina gubitka ledenog pokrivača na Antarktiku “poklapa se s najgorim slučajem” predviđenih scenarija Međuvladinog panela za klimatske promene za gubitak leda usled visoke emisije gasova s efektom staklene bašte. “Posmatranja pokazuju da sledimo najekstremnije predviđanje onoga što bi moglo da se dogodi.”

Profesor Tim Nejš (Naish), direktor Antarktičkog istraživačkog centra na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da sve češća pojava ekstremnih klimatskih događaja na Antarktiku pokazuje da su dosad sprovedene mere u borbi protiv klimatskih promena “neadekvatne za rešavanje klimatske krize” .

“Antarktik doživljava sve više i više ekstremnih događaja”, rekao je on. “U nekim slučajevima se opasno približavamo prelomnim tačkama, koje kada se jednom pređu vode ka nepovratnim promenama s nezaustavljivim posledicama za buduće generacije.”

RSE