Jezera koja umiru

Povezani članci

• Spasite atomske centrale!
• Požar u Nacionalnom parku Krka
• U naredna dva dana nivo zagađenja zraka u blagom porastu
• Tone hrvatskog medicinskog otpada završi u BiH
• ISTEKLA STUDIJA UTICAJA NA OKOLIŠ ZA DOLJANKU: Da li su tajkuni jači od zakona?
• Evropski zrak sve zagađeniji tokom toplinskog vala

Pre nekoliko dana, NASA je postavila satelitske fotografije Aralskog jezera u Centralnoj Aziji, nekada četvrtog jezera po veličini na svetu, koje se u poslednjih 50 godina bukvalno osušilo zbog loše sovjetske ideje da od pustinje naprave plodno zemljište.

Nekada veličanstveno jezero koje se prostiralo na preko 68.000 kvadratnih kilometara sada je potpuno suvo, osim na obodu.

Jezero je počelo da nestaje kada su sovjetski inženjeri počeli da skreću dve najveće reke u oblasti – Amu Darju i Sir Darju – zbog navodnjavanja njiva koje su napravljene u pustinji pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Veći deo vode je završio u sasušenoj zemlji i tako je uludo potrošen. Ali Aralsko jezero je samo jedan od mnogobrojnih primera u svetu.

U Kini se Pojang jezero, najveće slatkovodno jezero u državi, lagano povlači zbog suše i odvlačenja vode zbog brane Tri klisure. Kako se voda povlači, vlažna staništa za 87 vrsta ptica se suočavaju sa neizvesnom budućnošću.

U međuvremenu, u Iranu, jezero Urmija, koje je nekad bilo među najvećim slanim jezerima na planeti, se smanjilo za 80 odsto u prethodnoj deceniji usled klimatske promene, proširene navigacije farmi i brana na rekama. Stene pokrivene solju koje su nekad bile na dnu jezera sada se vide na tlu suve pustinje, kako javlja AP.

Mrtvo more je takođe u lošem stanju. Ponori se pojavljuju oko jezera, zbog skretanja reke Jordan zbog pijaće vode i zbog hemijskih kompanija koje uklanjaju vredne minerale iz vode.

U Kaliforniji, Kahuma jezero, inače glavni izvor vode za stanovnike oblasti Santa Barbara, se takođe brzo smanjuje usled suše i potrošnje vode, izveštava AccuWeather. A na Havajima, jezero Vaiau se smanjilo na samo 2 odsto od svog normalnog nivoa u poslednjih 5 godina. Naučnici još uvek tragaju za rešenjem.

ekologija.rs