Finska je zemlja sa najambicioznijim klimatskim ciljevima na svetu, negativne emisije do 2040.

Povezani članci

• Slovenija od sada i Ustavom brani prodaju izvora vode
• Mikroplastika pronađena u svježem snijegu na Antarktiku
• Dvije trećine zemalja EU-a izjasnilo se protiv GMO-a
• Vodozaštitna zona u Sarajevu: Raj za investitore i bakterije!
• Borba za Toplodolsku reku: TEMSKA – MI SMO ZAKON
• Zbog zagađenja uzrokovanog fosilnim gorivom u 2018. godini umrlo osam miliona ljudi

Foto: globalxnetwork

Ova nordijska zemlja biće prva na svetu koja se obavezala da će njene emisije ugljen-dioksida „otići ispod nule”, evo šta to zapravo znači.

Mnoge svetske vlasti obavezale su se na dostizanje karbonske neutralnosti do sredine veka ali jedna zemlja ide korak dalje. Finska teži neto-nultim emisijama do 2035. godine kako bi pet godina kasnije, do 2040. godine, bila karbonski negativna – što znači da će uklanjati više ugljen-dioksida iz atmosfere nego što oslobađa.

Parlament je prošle nedelje usvojio Akt o klimatskim promenama. A uz potpis predsednika Saulija Ninistoa ova nordijska država zvanično će postati prva na svetu koja je napravila zakonski obavezujuće obećanje o negativnim emisijama.

Cilj Finske zasnovan je na analizi nezavisnih ekonomista iz finskog panela o klimatskim promenama. Grupa eksperata je proračunala koliko iznosi pravično učešće Finske u preostalom karbonskom budžetu sveta od 420 milijardi tona. Kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 °C, čovečanstvo ne sme da ispusti više ugljen-dioksida od te brojke.

Finski panel je svoje procene utemeljio na nekoliko različitih parametara kao što su udeo države u ukupnoj svetskoj populaciji, njena sposobnost da plati smanjenje emisija i njena istorijska odgovornost u izazivanju klimatskih promena. Veruje se da je ovo prvi put da je klimatski cilj uobličen na taj način.

Prema nalazima finskog panela o klimatskim promenama, i Evropska unija i Nemačka trebalo bi da pooštre svoje postojeće ambicije u skladu sa svojim pravičnim učešćem u preostalom karbonskom budžetu sveta. One bi trebalo da dostignu karbonsku neutralnost 15 godina pre nego što planiraju – 2035. godine.

Manje, veoma pošumljene zemlje, poput Butana i Surinama, već su karbonski negativne. Ovo su postigle uz zaštitu bogatih prirodnih kapaciteta za skladištenje ugljen-dioksida i niske emisije.

Upravljanje šumama, koje nekim državama omogućava negativne emisije, u Finskoj je zapravo poteškoća za ostvarenje tog cilja. Korišćenje i prenamena zemljišta, uz šumarski sektor, prošle godine su po prvi put oslobodili više ugljen-dioksida nego što su upili, pokazale su zvanične statistike.

Tri četvrtine države je prekriveno šumama, ali se drveće sada krči brže nego što se sadi. Emisije, nastale zbog deforestacije, su tokom prošle decenije rasle i poništavale uspeh koji je Finska ostvarivala energetskom tranzicijom od fosilnih goriva na obnovljive izvore.

Ipak, vlada planira da ispuni svoje ciljeve bez oslanjanja na međunarodne karbonske ofsete, odnosno bez plaćanja drugim zemljama da u njihovo ime smanje emisije. Stoga se očekuje da se pozabavi rešavanjem domaćih problema.

Klima101.rs