Evropa se zagreva duplo brže nego ostali kontinenti od 1990-ih

Povezani članci

• Posljedice izgradnje malih hidroelektrana u BIH: Strujni udari, pomor ribe i milionske štete za lokalno stanovništvo
• Reagujmo na uzroke, ne na posljedice!
• Kako urediti tržište električne energije
• Bajkalsko jezero: Kraljevina leda i vjetra, Rusija
• Laguna Colorada, Crveno jezero u Boliviji
• Amazonska prašuma i dalje gori, ali je svijet sve manje briga

Photo by Julia Volk/pexels.com

Evropa se zagrevala duplo brže od ostatka sveta u poslednje tri decenije i doživela je najveći porast temperature u odnosu na bilo koji kontinent, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Rekordni toplotni talas pržili su u Britaniji, alpski glečeri su nestajali neviđenom brzinom, a dugotrajni morski toplotni talas zagrejao je vode Mediterana.

“Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak ni dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja ekstremnih vremenskih prilika”, saopštio je generalni sekretar SMO Peteri Talas (Petteri Taalas).

Od 1991. do 2021. godine, temperature u Evropi su rasle u proseku za 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji, navodi se u izveštaju, dok je globalni prosek bio 0,2 stepena C.

Prošle godine su ekstremni vremenski događaji pogoršani klimatskim promenama – uglavnom poplave i oluje – naneli Evropi štetu od preko 50 milijardi dolara.

Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata jer se veliki deo kontinenta nalazi u subarktiku i Arktiku – regionu koji se najbrže zagreva na Zemlji – kao i zbog sveukupnih klimatskih promena.

Na primer, manje oblaka nad Evropom tokom leta znači da više sunčeve svetlosti i toplote sada stiže do kontinenta, rekla je Freja Vamborg, viši naučnik u Službi za klimatske promene Kopernikus.

Neki naučnici su Evropu nazvali „vrućom tačkom toplotnih talasa“ jer se njihov broj povećao brže nego u drugim regionima zbog promena u cirkulaciji atmosfere.

Iako temperature rastu, Evropska unija je uspela da smanji emisije gasova staklene bašte za 31 odsto između 1990. i 2020. godine, navodi se u izveštaju, a cilj je da se umanji za 55 odsto do 2030.

U Egiptu će 6. novembra biti održan godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimi.

Izvor: Reuters

RSE