Ekolozi i arheolozi u Iranu upozoravaju na opasnosti od nove brane

Povezani članci

• Svijet: 80 posto građana zabrinuto zbog klimatskih promjena
• Brazil je prvi na svetu presudio da Pariski sporazum predstavlja ugovor o ljudskim pravima
• Amazonija i požari: Brazilske kišne šume gore rekordnom brzinom
• Nafta: Najveća ekološka katastrofa ikad u Izraelu
• Zadnji pregovori o klimi pred konferenciju u Parizu
• Izvještaj “Živi planet” upozorava na katastrofalne posljedice aktivnosti ljudi

Foto: Sabir.ir/Radio Farda 

Piše: Radio Farda RSE-a

Dok se izgradnja najveće iranske brane približava kraju, ekolozi i arheolozi upozoravaju da bi ona mogla značiti kraj oblasti na jugozapadu zemlje koju hrani reka Zohre. Reka Zohre ostaje bez vode.

Brana Čamšir, poslednji veliki hidroenergetski projekat u Iranu, trebalo bi da bude puštena u rad u martu. Ali kako sat otkucava, kritičari očajnički pokušavaju da zaustave projekat, upozoravajući da će poljoprivredna zemljišta pretvoriti u slanu pustoš i poplaviti novootkrivena arheološka nalazišta, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Reka Zohre, koja treba da napuni rezervoar brane, nije ono što je bila šezdesetih godina prošlog veka, kada su vlasti počele da planiraju da iskoriste njenu moć za proizvodnju električne energije i da poboljšaju navodnjavanje u siromašnoj provinciji Huzestan i drugim oblastima na jugozapadu Irana.

Poslednjih godina, sezonske suše su s vremena na vreme svodile braktičnu vodu (tip vode koji nastaje mešanjem slane i slatke vode) reke na potok, ugrožavajući na putu ka Persijskom zalivu floru i divlje životinje zavisne od poplava, ali i pogoršavajući nestašice vode koje su izazivala gnevne proteste u Huzestanu.

Ogromna brana i susedna hidroelektrana, finansirane kreditom iz Kine od 244 miliona dolara s visokim kamatama, podignute su na zapadnom obodu pokrajine Kohkilujeh i provincije Bujer Ahmad, čime će odseći Huzestan od prirodnog toka Zohrea.

Operater brane je naveo da će rezervoar imati 2,3 milijarde kubnih metara vode i proizvoditi 482 megavata hidroelektrične energije godišnje, dok su vlasti projekat predstavljale i kao način da se utaži potreba farmera za pouzdanim vodosnabdevanjem kako bi se povećala poljoprivredna proizvodnja.

Stanovnici tog regiona, koji se nalazi na sloju gipsa i soli poznatom kao Gečsaranska formacija, ne moraju da idu daleko da bi videli razaranja izazvana prethodnim neuspesima vlade da upravlja oskudnim zalihama vode uprkos velikim obećanjima.

Brana Gotvand, izgrađena 90-ih na samo 250 kilometara severozapadno od projekta Čamšir, smeštena je pored velike slane kupole. Uprkos upozorenjima, projekat je dovršen i na kraju je ostavio vlasti da se bave rezervoarom punim slane vode.

A 2021. godine gnevni demonstranti koji su izašli na ulice Huzestana i susedne provincije Esfahan ukazali su na branu Čadegan, koja se nalazi 250 kilometara severno od brane Čamšir, kao i druge velike projekte iz 70-ih kao izvor svojih nevolja sa vodom.

Poplava kritika

Područjem oko lokacije projekta Čamšir lutali su nomadi još od Sasanidskog carstva, poslednje persijske carske dinastije pre muslimanskog osvajanja sredinom sedmog veka.

Više od 140 drevnih lokaliteta iz sasanidskog i islamskog doba leži u basenu koji je predviđen za rezervoar, od kojih su 124 nedavno otkrivena. Međutim, pošto je ostalo malo vremena za iskopavanje nalazišta, arheolozi strahuju da će ključni delovi istorije zemlje uskoro biti potopljeni a da će savremeni nomadi biti proterani.

Ekolozi su se sa svoje strane oštro usprotivili projektu, navodeći da će ispod rezervoara osim naslaga soli biti i zatvorene naftne bušotine. Oni su tražili da se projekat odmah obustavi dok se ne sprovedu dalje istraživanja mogućih posledica.

Operateri brane umanjuju značaj kritika i naglašavaju značaj sakupljanja dragocenih zaliha vode. Oni takođe tvrde da su brige zbog visokog saliniteta neosnovane jer se naslage soli nalaze stotinama metara ispod površine.

Menadžer brane Mahmud Muharnija rekao je na konferenciji za novinare u decembru da “nema dokaza o prisustvu soli na površini” i da su poređenja s drugim kontroverznim projektima pogrešna. On je takođe rekao da će rezervoar biti napunjen vodom koja dolazi sa zimskom sezonom poplava, za koju je naveo da smanjuje salinitet reke Zohre i da će obezbediti vodu visokog kvaliteta.

Šteta već napravljena?

Te tvrdnje nisu ublažile zabrinutost kritičara, o čemu svedoče video snimci, peticije i otvorena pisma istraživača i ekoloških vlasti.

Hosein Ahani, istaknuti botaničar koji je decenijama proučavao iranske predele ispunjene solju, još 2021. godine je na Instagramu pokazao da je visok salinitet već uzeo danak biljnom životu u blizini projekta nove brane.

“Vaša brana je toliko slana da je to otkriveno posle samo dva dana posete”, napisao je Ahani u komentaru na video koji je objavio a na kojem se vide mrtva i oštećena stabla. “Možete da nastavljate da obmanjujete neuke zvaničnike lažnim tvrdnjama, ali istina se ne može sakriti.”

Nešto skorije, univerzitetski profesori i stručnjaci za životnu sredinu su reagovali peticijom koju je potpisalo više od 23.000 ljudi u kojoj se brana Čamšir proglašava “opasnošću” zbog pukotina na tlu rezervoara i 11 naftnih bušotina na rezervoaru i oko njega. Autori peticije, među kojima je i Ahani, takođe su naveli da će zaustavljanje toka zimskih poplavnih voda poremetiti prirodni proces desalinizacije i đubrenja zemljišta, a da će izazvati peščane oluje.

Drugi naučnici su istakli druge negativne strane, uključujući narušavanje nomadskog načina života, zavisnost od kineskih investicija, gubitak poverenja u vladu i nastavljanje pogrešne “američke” ideje o napretku koja je začeta velikim razvojnim projektima u decenijama pre Islamske revolucije 1979.

Upravnik civilnih poslova brane Čamšir Mehdi Hadžikazem u intervjuu krajem decembra za teheranski list Pajam-e ma odbacio je te zabrinutosti. On je rekao da su istraživanja u vezi s projektom “otvorena za sve”, dodajući da su naučnici koji su prihvatili ponudu njegove kancelarije da ih prouče, otišli s uverenjem da brana ne predstavlja nikakvu pretnju.

“Nije moja odgovornost da odlučujem da li zaustaviti projekat”, rekao je Hadžikazem, optužujući kritičare da će jednostavno biti protiv izgradnje brane u svakom slučaju. “Ali kao iranski patriota, kažem da je ova brana zaista neophodna”.

RSE