Brazil je prvi na svetu presudio da Pariski sporazum predstavlja ugovor o ljudskim pravima

Povezani članci

• Zbog klimatske krize milioni ljudi u opasnosti od trgovine ljudima i ropstva
• Propao plan za izgradnju najveće solarne elektrane na svijetu
• Darko Rundek posjetio aktiviste u Jablanici i podržao njihovu borbu za spas rijeke Doljanke
• IZNAD AFRIKE SUNCE NE SIJA?
• Nemačka uspela da proizvede pola svoje električne energije pomoću Sunca
• Nasukan brod ispustio 80 tona nafte kod Solomonskih ostrva

Foto: lazyllama/shutterstock.com

Ovom nesvakidašnjom presudom Brazilskog vrhovnog suda sporazum o klimatskim promenama iz Pariza preuzima primat u odnosu na nacionalne zakone.

Vrhovni sud Brazila prvi je na svetu prepoznao Pariski sporazum kao ugovor o ljudskim pravima koji ima prednost nad nacionalnim zakonima. Ovaj međunarodni dokument o klimatskim promenama je potpisalo 196 zemalja u cilju održanja porasta srednje globalne temperature ispod 2 °C, ali za sada mu je samo jedna dala posebno značajan pravni status.

Do ove nesvakidašnje odluke u Brazilu doveo je slučaj koji su 2020. godine pokrenule četiri partije (Radnička partija, Partija socijalizma i slobode, Brazilska socijalistička partija i Mreža održivosti) protiv vlade zato što poslednjih godina nije uspevala da distribuira novac iz klimatskog fonda.

Brazilski klimatski fond je uspostavljen 2009. godine, ali je od 2019. potpuno nefunkcionalan – kako se ističe, godišnji planovi nisu izrađivani i novac nije usmeravan na projekte u oblasti borbe protiv globalnog zagrevanja.

Vlada Brazila je u svojoj odbrani navela da klimatski fond nije zaštićen ustavom i da bi mešanje sudske vlasti narušilo princip razdvajanja moći. Vrhovni sud je međutim prepoznao važnost ovog fonda u mitigaciji klimatske krize i doneo presudu da je ponovna alokacija sredstava zapravo ustavna obaveza izvršne vlasti kako bi se smanjile emisije.

Sudije su tom prilikom razjasnile status Pariskog sporazuma u Brazilu – sporazumi na polju zaštite životne sredine, prema njihovoj presudi, predstavljaju posebnu vrstu ugovora o ljudskim pravima koja je u pravnoj hijerarhiji iznad običnih zakonskih propisa.

Samim tim, svaki brazilski zakon ili ukaz koji krši sporazum o klimatskim promenama, uključujući i Nacionalno utvrđene doprinose, može da bude poništen. Svako postupanje ili propust, suprotno ovoj zaštiti, označava se kao direktno kršenje ustava i ljudskih prava.

Pored Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Australije, Brazil važi za jedno od žarišta klimatskih sporova, ali je ovo prvi slučaj koji je dospeo do Vrhovnog suda ove zemlje. Sudijama predstoji donošenje presude u još najmanje dva – oba se tiču Amazonije.

Prvi slučaj poziva na pravilnu implementaciju Akcionog plana za sprečavanje i kontrolu krčenja Amazonske prašume, dok se drugi odnosi na upravljanje fondom za Amazoniju.

Dosadašnje klimatske akcije Brazila su daleko od dovoljnih. Najveći izvori gasova sa efektom staklene bašte su deforestacija i poljoprivreda. Presuda Vrhovnog suda mogla bi da promeni situaciju na bolje, ali i da posluži kao primer koji će slediti ostale zemlje, te da tako ima pozitivan uticaj koji seže izvan granica Brazila.

Klima101