Klimatske promjene: Laž ili istina?

Povezani članci

• Moda pustoši Amazonu
• BILJKE, NAŠ POSLJEDNJI ROD
• Zagađenje vazduha izazvalo 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva u Evropi
• Italija uvodi učenje o klimatskim promenama u obaveznu nastavu
• New York polaže velike nade u offshore vjetroenergiju
• Proklete crne zemlje, povijest ukrajinskog žita

Skoro svakoga dana svetskoj javnosti se otkrivaju činjenice, kojima se dokazuje istinitost jednog od dva navedena, inače potpuno suprotstavljena stanovišta:

• klimatske promene su samo jedna zlonamerna izmišljotina, kreirana od strane gramzivih bogataša, potkupljenih naučnika i raznih “centara moći”, zajednički udruženih u jednu od najopasnijih planetarnih zavera.
• klimatske promene su očigledne i posledica su sve većeg negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu.

Upravo iz razloga što i jedna i druga strana svakoga dana izlaze sa novim i sve ubedljivijim dokazima, što je debatu o klimatskim promenama pretvorilo u rat između dve međusobno isključujuće realnosti, Nova Paradigma će pokušati da čitavoj priči priđe na svoj način. Pored toga, u ovom članku neće biti prikazan ni jedan link ka izvorima koji bi potvrdili istinitost određene tvrdnje, već će sve biti predstavljeno kao obična, ljudska priča.

Dakle, ukoliko se još uvek niste odlučili kojem od navedenih stanovišta da se priklonite, Nova Paradigma vam savetuje sledeće:

ZASADITE BAŠTU.

Koliko god ova tvrdnja delovala neozbiljno, možda je par godina bavljenja baštovanstvom sasvim dovoljno da se čovek uveri da sa prirodom nešto zaista nije u redu.

Pretpostavimo da ste pre nekoliko godina zasadili baštu,  ili zasnovali voćnjak, nakalemili stare sorte voća, otpočeli bavljenje pčelarstvom, gajenje puževa, ili kalifornijskih glista, u svakom slučaju nešto što bi se moglo svrstati u prirodne i organske načine da se na direktan ili indirektan način proizvede zdrava hrana.

Sa čime biste se suočili pre tri godine, da ste kojim slučajem nešto od gorenavedenog otpočeli da radite? (ili još bolje ako se poljoprivredom bavite više godina, pa iz svega možete izvući zaključak na osnovu većeg “uzorka”)

2012.

Sećate li se februara 2012.-te? Ledeni mesec, sa dubokim minusima i ogromnim snežnim pokrivačem.

Da li se sećate proleća te iste godine i majskih kiša, koje bi i sam knez Miloš Obrenović interpretirao kao garant jedne rodne godine?

A leta te iste godine i možda najdužeg sušnog perioda u istoriji ovih prostora? I tadašnjih izveštaja vremenske prognoze, u kojima se par stepeni manje na termometru najavljuje kao “osveženje”, uz prenebregavanje činjenice da ako padavine izostanu biljkama je sve to od male pomoći, a opstanak biljaka nije nešto što se tiče samo srpskih poljoprivrednika i srpskog sela, već od toga zavisi opstanak svih nas.

Ono, čega se sa radošću sećam iz tog perioda je priča o jednom domaćinu koji se nije predao stihiji, već je na svojoj parceli zasađenoj kukuruzom formirao veliku vodenu površinu kako bi omogućio neophodnu mikroklimu za oprašivanje biljaka, čime je ostvario ogroman rod (po visokoj ceni) i istovremeno pomogao vlasnicima svih okolnih parcela da te godine takođe imaju dobar rod kukuruza.

2013.

Da li se sećate 2013. godine i suše koja se tada događala, doduše u manjoj meri, ali sasvim dovoljno da pukotine u zemlji iz 2012. nedovoljno zarastu, a da ih već sačeka novo leto bez padavina, iz ugla vremenske prognoze verovatno nazvano “znatno svežijim”. Da ne pominjemo i izrazito sušne jesenje periode i “pomerenu zimu”, koja bi ponekad počela tek sredinom januara.

2014.

U svakom slučaju, pukotine u zemlji su negde potrajale i više od godinu i po dana. Sve do katastrofalnih poplava (2014.), tj nekoliko meseci mračnih oblaka nad Srbijom. Ukoliko ste u prethodnom periodu investirali u sredstva za borbu protiv suše, tokom leta 2014.-te vam se ta investicija teško mogla isplatiti. Kako nadoknaditi nedostatak sunca? Plavim LED diodama, verovatno. Ili pretvaranjem da fotosinteza može da se događa sama od sebe.

Takođe treba napomenuti da su se uz smanjenje roda određenih biljnih kultura, tokom navedenog perioda (2012.-2014.) pojavljivale i bolesti biljaka koje prate navedene poremećaje u klimi, što je dodatno otežavalo proces proizvodnje hrane. Sve to je naravno ispraćeno i poskupljenjima životnih namirnica i stvaranjem sveopšteg (može se reći globalnog) trenda rasta cena hrane. (Treba navesti i da je taj trend počeo mnogo godina ranije, te da cene hrane na planeti uglavnom idu uzlaznom putanjom, čime se neprestano stvara veći broj ljudi sa ugroženom daljom egzistencijom, uglavnom naseljenih u državama prinuđenim na uvoz životnih namirnica)

Kako bismo ostali verni obećanju sa početka, nećemo ulaziti u uzroke klimatskih poremećaja i tvrditi da je sve to rezultat emisije GHG gasova u atmosferu. Takođe, nećemo dokazivati da li je na ovom kraju planete globalno zagrevanje, a na onom globalno otopljavanje, čime sve prestaje da bude globalno, pa onda čitava priča postaje relativizovana.

Dakle, nećemo pokušavati da navedemo ni jedan naučni dokaz u prilog ili protiv klimatskih promena, već samo savetujemo da ko hoće da se upozna sa klimatskim promenama, može otpočeti sa gajenjem bašte ili bilo kojim drugim poslom vezanim za interakciju sa prirodom i dovođenje sebe u zavisnost od ponašanja prirode. Time će svako imati priliku da shvati najveću istinu u vezi klimatskih promena: koga one lično pogode, taj veruje u njihovo postojanje, a ko je za sada još uvek dobrim delom zaštićen od klimatskih promena i kome je borba sa njima svedena na češću upotrebu klima-uređaja, za njega su klimatske promene jedan prilično dalek i apstraktan pojam.