Zdravo Marijo, milosti puna

Izdvajamo

• Gledajući liste i kandidate za predstojeće izbore gledajući sve te poznate face koje su već počele palamuditi, ono sa paradajzom mi se čini nekako logično. Sistem je truo, zaražen, bolestan ali se još drži. I srušiće se sam od sebe jer ga nema ko drugi srušiti. Kada? Pa kad počnete bacati na njih bar paradajz. Za sada im je lako. Imaju vlastiti narod, pa još konstitutivan!

Povezani članci

• Dobro jutro Mostaru, Sarajevu i Banja Luci
• Srđan Šušnica: Pokrenut ćemo inicijativu za imenovanje Gradskog parka u Jajcu po akademiku Dubravku Lovrenoviću
• Ubistvo ne počinje i ne završava na papiru
• Specijalna Nagrada Malini Stanojković
• Izložba Grad
• Umberto Eco: Fašizam- zlo u 10 tačaka

Foto: Laura Zavatta

Kažu, ne možeš se bogu premolit′ i paradajza presolit′. Ne znam u koji kontekst staviti paradajz ali gledajući facu koja Međugorju predvodi misu, facu sa dvostrukim azilom (prvo pobjegne u BiH a onda u HiB) facu za koju jedan ”ozbiljan” novinar tvrdi da je sa simpatijama dočekan pa onda žurno počašćen i državljanstvom BiH, opet se pitam. Zar nam nisu dovoljne naše barabe i lopovi nego ih još trebamo i uvoziti? Neki petkom, neki nedeljom, neki kad stignu, redovni su predvodnici misa i molitvi. Vjerujem da molitve upućene onome koji je i sam digao ruke od nas glase, samo da ovo i ovako potraje što duže.

Kad imaš svoje vlastite novine pa u njima objaviš da si “kako nezvanično saznajemo” jednoglasno izabran kao jedini kanditat, u vlastitoj stranci, za člana Predsjedništva ispred vlastitog. ……a kakva je razlika ispred kojeg naroda, ispred koje stranke?

Nisam htio o tome. Ono, vlastitog, mi je više privuklo pažnju a čitajući po ko zna koji put obrazloženje o podizanju optužnice protiv NN lica zbog osnovane sumnje da su možda ubili a možda i nisu, da možda nisu htjeli al′ eto, omaklo im se…. i koliko god se čovjek trudio da bude legalista, da prihvati konačnu presudu kao nešto što se zove Pravda toliko sam, čitajući obrazloženje te odluke, sve više siguran u jedno. Jesu, ubili su ga i nešto krupno se krije iza toga inače se ne bi diglo sve na noge.

Ovaj drugi slučaj, Zvaničnosarajevski, u kojem sama činjenica nestanka nekoliko stotina dokaza sve govori, postavlja pred mene, vjerujem i sve druge roditelje, jedno pitanje na koje smo kao legalisti i onda kad se ne tiče naše djece, spremni dati odgovor da je Pravda spora ali …Ne vjerujem u to ! A i šta će mi ako dođe poslije desetak i više godina. Teolozi i filozofi imaju svoje mišljenje o tome, a neki političari su se davno izjasnili da za jednog našeg treba njihovih ..itd!

Uglavnom, da ne dužim, imaš dokaze i znaš ko ti je ubio dijete a ne možeš i ne daju ti da to dokažeš. Dakle?

Kažu, ne možeš se bogu premolit′ i paradajza presolit′. Ne znam u koji kontekst staviti paradajz ali gledajući facu koja Međugorju predvodi misu, facu sa dvostrukim azilom (prvo pobjegne u BiH a onda u HiB) facu za koju jedan ”ozbiljan” novinar tvrdi da je sa simpatijama dočekan pa onda žurno počašćen i državljanstvom BiH, opet se pitam. Zar nam nisu dovoljne naše barabe i lopovi nego ih još trebamo i uvoziti? Neki petkom, neki nedeljom, neki kad stignu, redovni su predvodnici misa i molitvi. Vjerujem da molitve upućene onome koji je i sam digao ruke od nas glase, samo da ovo i ovako potraje što duže.

Gledajući liste i kandidate za predstojeće izbore gledajući sve te poznate face koje su već počele palamuditi, ono sa paradajzom mi se čini nekako logično. Sistem je truo, zaražen, bolestan ali se još drži. I srušiće se sam od sebe jer ga nema ko drugi srušiti. Kada? Pa kad počnete bacati na njih bar paradajz.

Za sada im je lako. Imaju vlastiti narod, pa još konstitutivan!