Vladimir Milutinović: Isprana politika

Povezani članci

• Pisci sve više gube politički uticaj
• Kako je Davutoglu očitao lekciju iz diplomatije Angeli Merkel
• Cvjetovi zla
• Bajtal: Zvaničnici Srbije i Hrvatske bez najave i kucanja, ulaze u BiH kad hoće i kako hoće
• Na protestu protiv nasilja u Beogradu demonstranti okružili javni servis
• DEMARKACIONA LINIJA RUŠI(LA) VLADU?

Autor ovih redova ima jednu specifičnu vrstu filozofske alergije, koja verovatno zahteva objašnjenje – naime alergije na politiku “centra” i “srednjeg puta”. S druge strane, generalno sam sklon kompromisima i smatram da je u oblasti koja nije regulisana preciznim kriterijumima – kompromis često najbolja strategija. Međutim, između “srednjeg puta” i kompromisa postoji velika razlika. To je kao da vas neko pita hoćete li voćni ili mlečni sladoled, a vi, ako ste za kompromis, kažete “po dve kugle jednog i drugog”, ali ako ste za srednji put, onda kažete “ni jedno ni drugo” (a nema ništa što nije nijedno ni drugo).

Piše: Vladimir Milutinović

Kako je to moguće? Kako je moguće da mnogo političara nudi politiku koja nije ni levo ni desno, koja ne prati nijednu određenu ideju? To je prava tajna današnje isprane politike, politike u kojoj su ideje potpuno izbledele i praktično su iste kod svih političkih aktera. Da pođemo sa liberalnog kraja. Nedavno je u Danasu predsednik NS Zoran Živković predstavio svoju politiku kao politiku koja ima “uporište u najboljim idejama i rešenjima koje nude savremena levica i savremena desnica.” Zašto onda to nije slučaj “mešanog” sladoleda o kome smo gore pričali? Pa iz prostog razloga što se između prava radnika i slobodnog tržišta o kojima govori Živković ne vidi nijedna konkretna ideja iza koje bi NS stajala. Ako i ima nešto konkretno, to su onda zahtevi za otpuštanjima u javnom sektoru i za privatizacijama, a to su desni zahtevi. Osim ovih desnih zahteva teško da išta drugo u politici NS vuče na levo u ekonomskom smislu, a ako se pogleda i nedavno Živkovićevo prisustvo na skupu #odbraninovčanik onda je još jasnije da od “srednjeg puta” tu nema ništa.

Nije ništa bolje ni kada krenemo na levo prema DS-u. Bojan Pajtić je svoj mandat predsednika DS počeo ovako: “Mojim dolaskom na mesto predsednika DS će se snažnije profilisati kao moderna stranka levog centra, koja uvažava evropske principe „trećeg puta””. Svako zna da je politika “trećeg puta” bila formula za odustajanje evropskih levih stranaka od svake iole leve politike i priklanjanje neoliberalnom konsenzusu. To se jasno vidi iz Pajtićevog nastavka: “Naš cilj može biti samo humaniji, pravedniji i efikasniji kapitalizam.”, gde jedan lider levice kao svoj centralni pojam ističe kapitalizam. Uostalom, ko veruje da bi Demokratska stranka da sada dobije vlast vodila neku “levu” politiku? Ili, još bolje, ko zna koju bi politiku vodila DS da sada dobije vlast? Izgleda da je “treći put” još jedna formula za politiku bez politike, za skup protivrečnih ideja koje su nabacane samo da bi poništile jedna drugu i ostavile potpuno neodređenim polje buduće politike.

Nije ništa bolji slučaj ni sa vladajućom strankom (da preskočimo trenutne stranke satelite). To je stranka koja je dobila izbore na tzv. borbi protiv korupcije i ratu protiv tajkuna, da bi paralelno sa tim njen lider govorio da je za njega “neoliberalni sistem najzdraviji sistem”, dok se danas zalaže za mere štednje i “jačanje privatnog sektora”. Čak i neoliberalni analitičari, primećuju da najnovije mere nisu uperene protiv tajkuna. Drugim rečima, iz veoma šturih izbornih i postizbornih ideja vladajuće stranke, ne može se ni naslutiti šta je njihova politika. Rascep između borbe protiv tajkuna i borbe za tajkune je konstanta politike koja je jasna valjda samo čitaocima tabloida.

Javni govor političara u Srbiji u stvari je konglomerat protivrečnih iskaza koji služi samo tome da se po dolasku na vlast može voditi politika koja nema nikakve veze sa ranije izrečenim. To je smisao “srednjeg puta”. Kada se krene dalje tim putem, onda je s jedne strane manipulacija psihologijom masa (nada, strah – Beograd na vodi, bankrot), a sa druge, verovatno, zahtevi MMF ili Svetske banke koje bi ispunjavala svaka od ovih stranaka srednjeg puta.

Kada izaberemo političare koji nisu hteli ni mlečni ni voćni sladoled, ono što se zaista dogodi je da oni nama onda vrate taj prazan kornet, a sami odu negde na Ice cream, svih vrsta.

Dvogled