TERPSHORA VI PUT: BUDUĆNOST IGRE U NJIHOVIM RUKAMA

Povezani članci

• Još malo o Vučiću u Feketiću
• Konferencija: Svedočanstvo. Komemoracija. Blagostanje.
• BESKOMPROMISAN VRHUNSKI STILIST
• Siromaštvo u Srbiji: Stomak krči, a ti trpiš
• Promocija romana Prof. dr Miomira Petrovića
• Dobri ili loši, veliki ili mali narodi

foto: Srđan Mihić

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora, prestižno priznanje pojedincima ili institucijama u oblasti umetničke igre, koju je pre šest godina ustanovilo Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, dodeljuje se ove godine šesti put na svetski Dan igre 29. aprila u 13 časova u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. Pet proteklih godina ova priznanja su dobili najbolji među jednakima i svojim ugledom doprineli i potvrdili njihov ugled i značaj.

Tročlani žiri u sastavu: Nikita Milivojević, reditelj, predsednik žirija, Jasna Paunović, solistkinja baleta Narodnog pozorišta i Aleksandar Nikolić, reditelj, odlučili su jednoglasno da ovogodišnja, šesta po redu Nagrada Terpsihora pripadne igračima Baleta Narodnog pozorišta za izvođenje dva jednočina baleta: Radua Poklitarua, Žene u D molu i Duga božićna večera, ističući da su članovi Baleta specifičnim savremenim plesnim izrazom dočarali spektar emocija i time dokazali da zaslužuju vrhunska priznanja upravo zbog ovakvog načina igre. Kao Ansambl i kao pojedinci dokazali su da su osvojili slobodu svojih potencijalnih mogućnosti.

Specijalna pohvala pripala je igračima kamernog koreografskog dela Četiri pesme za Tađa, u koreografiji Aleksandra Ilića, koje je premijerno izvedeno na prošlogodinjem Festivalu koreografskih minijatura u okviru programa Veče velikana. Poetsku reminiscensiju novele Smrt u Veneciji Tomasa Mana izvelo je petoro učesnika, četiri igrača nesputano sledeći čistu ideju koreografa minimalističkim načinom, snažno potstaknuti eruptivnim nabojem suzdražnih emocija. Mladi igrači: Vladimir Čubrilo, Branko Mitrović, Boris Vidaković i Jakša Filipovac su majstorski vladali svojim telom koje je kao najfiniji instrument ispevalo labudovu pesmu i potonju reinkarnaciju neutažive tuge i želje za mladošću, koje je u Prologu simbolično prateći elegičan tekst nagovestio peti učesnik Ašenbah Teodora Sujić.

Specijalna pohvala im se dodeljuje ne samo kao priznanje za postignuto, već pre svega kao potstrek za dalje napore i ne odustajanje od truda da bi se dostigli vrhunski rezultati. Ne treba sumnjati da je njhova budućnost igra, a još više da je BUDUĆNOST IGRE U NJIHOVIM RUKAMA.

Nagradu su materijalno pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Institut za umetničku igru iz Beograda.