Stop za čika Sretu

Povezani članci

• Logoraši iz ulice mog djetinjstva
• Život
• Niš: Centralna svečanost povodom obeležavanja jubileja Milanskog edikta
• Povjesničari i mediji o smjenjivanju Aleksandra Rankovića i optužbama nakon raspada Jugoslavije
• Deseto Otvoreno pismo građanske inicijative “KLUB 100 – PLUS” Valentinu Inzku: DOGOVORENA ZABRINUTOST ILI…..?
• Projekcije kratkih filmova Branka Radakovića u Zrenjaninu

Piše: Slobodan Dukić

Zaražen kolektivističkom ideologijom i rešen da doaka konzumentima slatkog života Čika Sreta je rešio da uzme medijske alatke u ruke.Pošto bi ujutru kupio veknu narodnog i kilo mleka u najlonu, zauzeo bi busiju kod kafića “Dolče vita” u centru srpskog prestonog grada. Kamerom kupljenom na seniorski kredit snimao je obesne goste koji su  četvorotočkaše parkirali nasred trotoara. Da penzosi (podrugljiv izraz za penzionere u bgd slengu prim. S.D.), bože mi oprosti, slome vrat. Onda bi sa unukovog kućnog računara, takodje kupljenog na kredu, slao sliku i tekst sajtu Moja Vest. Onda bi mu se u snu pokazao gradonačelnik lično. Video bi lordmera kako trkom šalje komunalce na mesto dogadjaja. A  onda i kako mu snažno trese ruku. Zadivljen ovim retkim primerom gradjanske discipline.

Elektronske novine Moja Vest, čedo su Prve srpske agencije gradjanskog novinarstva. Pre tri godine  portal je  prikazan  javnosti, kako i priliči u beogradskom Medija centru. Ivan Tadić iz nevladine organizacije Integracije SADA rekao je da je  projekat nastao po ugledu na sličan iz SAD , kad su osamdesetih godina prošlog veka gradjani rešili da izveštavanje uzmu u svoje šake. Nezadovoljni kako to čine tradicionalni mediji. Sada su naši , kao i gradjani regiona (podvukao S.D.), zahvaljujući prvom autentičnom gradjanskom sajtu, u mogućnosti da sami ponude svoje vidjenje stvarnosti i izveštavaju o onome što je važno, naglasio je on. Pohvalio je  Tadić  projekat kao vesnik tzv. participativnog ili demokratskog novinarstva pod parolom Nek se i tvoj glas čuje! U ingegracijama SADA, bili su onda uvereni da će ovaj “sinergički cvet procvetati” i  dati novu snagu informisanju u sadejstvu sa oveštalom “sedmom silom”. Utoliko pre što u Srbiji ima dva miliona korisnika interneta a mreža mobilne telefonije pokriva 90 odsto države. Kumovi na rodjenju Prve srpske agencije gradjanskog novinarstva bili su ambasada SAD, i FONET. Autorima najboljih priloga ponudjene su lepe parice. Nedeljno po dve ipo i tri hiljade dinara. A najboljima medju najboljima sledovao je mesečno – Smarthphone! T-r-a-j-n-o!

Halo? halo? Da li smo dobro čuli. Trajno je trajalo kratko. Pa su oni koji su bolje rukovali medijskim alatkama kopajući po društvenoj i političkoj svakodnevici , bacili alate u trnje.  Čim je presušio fond robnih i novčanih nagrada. Verni sajtu i demokratskom novinarstvu ostali su malobrojni. Medju poslednjim mohikancima bio je Čika Sreta, koji je sa svojom rubrikom Stop za pešake, pretio da postane urbana legenda. Dakako i ja. Prezren i odbačen od ovdašnjih  medija. Zbog kolaboracije sa antisrpskim elementima spolja i iznutra.

U prazan prostor ubacili su se onda dupelisci guzonja iz lokalnih samouprava. Oh kako su mahali repom, kad ih je šupak naglas hvalio , što su uspeli da na  Moju Vest okače informaciju i sliku gazdinu, koja je inače čamila na opštinskom sajtu. Bili su to pravi trojanski konji jer su osnivači Prve srpske agencije gradjanskog novinarstva rekli da neće proći propaganda i reklamerstvo.

Onda je došao sedmi juli, 20014. godine. Koji naravno nije imao veze sa onim sedmim julom, danom ustanka Srbije u bivšoj SFRJ ili kako sad ovde kažu kad je Srbin ustao na Srbina. Tog   svečanog ili kobnog dana, po volji vam, redakcija sajta je okačila sliku naslovnice i kratku objavu. Dala je  na znanje “Cenjenim posetiocima i saradnicima” da sajt neće raditi u julu iz tehničkih razloga. I zahvalila se na strpljenju. Neki su mislili da je redakcija otišla djuture na more, čekajući prvi avgust. Ali bio je to fazon kao onaj sa prvim aprilom. Kad nekog prevarite i kažete aprilili! Bila je to žvaka za budale, jer sajt i danas snom mrtvijem spava. Uvenuo je, dan pošto je objavio 49 čika Sretin prilog Stop za pešake. Sprečivši ga tako da proslavi pedeseti.

Kako? Zašto ste prestali. Pa mi vas volimo, pisali su redakciji posetioci i saradnici sajta. Neki su sumnjali da je biljku Prva srpska agencija gradjanskog novinarstva zbog nevaljalih gradjana, iz korena isčupao onaj što na metlu izbacuje iz redakcija velikih medija neposlušne novinare. Može da znači ali i ne mora. A može da znači i da sve što ima predznak gradjanskog u Srbiji i šire, nikne, raste, ali na kraju uvene. Ko će ga znati. Zbog podneblja.