Sjaj i beda Beograda na vodi: Migranti na promenadi

Povezani članci

• Osjećaj zajedničke sudbine
• Pisma iz Prishtine (1): U sličnostima umiru razlike
• Deca u mraku
• Deca kukuruza
• FIAT
• Srbija – zemlja dembelija

Migranti u Beogradu na vodi. Do pre neki dan ta slika bila je realnost u glavnom gradu, ali sada je stvarnost drugačija. Zbog početka radova u srcu budućeg građevinskog mega projekta, gradske vlasti sklonile su izbeglice koje su na keju ispod Starog savskog mosta tražile utočište od paklenih vrućina. Podignuta je ograda i besplatnog kupanja na tom mestu za migrante više nema.

Na +40 saobraćajna buka sa mosta izmučenim izbeglicama na proputovanju predstavljala je najmanji problem. Važno im je bilo da ispod svodova velike metalne građevine mogu da uhvate hladovinu, osveže se i operu veš u Savi. Dolaze i danas, ali pristup obali je zatvoren.

„Neki čovek nas je zaustavio i vratio nazad. Kaže, ovde je zabranjen prolaz. Prespavali smo u parku nedaleko odavde, od Avganistana smo putovali pet meseci, a jedan drugar jutros nam je rekao da možemo da odemo do reke da se okupamo. Ovde nigde nemamo uslova da se malo umijemo i operemo zube, nema vode. Pitao sam da nas pusti samo dva minuta, ali nije hteo. Samo je rekao ‘go back’. Moraćemo da se snađemo na nekom drugom mestu, ovde je zatvoreno“, rekao je za RSE Yasir Khan (29), iz Mazar Šarifa u Avganistanu, i sa dvojicom sunarodnika nastavio niz prugu ka beogradskoj luci.

Na ovom mestu u Savi kupale su se čitave migrantske porodice, žene, deca, stari… Igrom slučaja, predah na putovanju i tekuću vodu pronašli su samo dvadesetak metara od Savanove, do sada jedinog izgrađenog objekta u Beogradu na vodi i jednog od najluksuznijih restorana u gradu. Tik do parkiranih džipova i šljaštećih limuzina, pred očima političara, biznismena, i raznih celebrity-ja u provodu na terasi tog kafea, migranti su se mesecima brčkali u mutnoj reci i sušili malo garderobe što su poneli bežeći iz ratova u njihovim zemljama.

Ovih dana opet je slična slika. Uprkos ogradi, zbog neizdrživih vrućina migranti su se vratili na obalu reke. Sada su vodi prišli sa spoljne strane ograde, na malom preostalom prostoru gde sa obale mogu da dođu do Save.

Beograđanin Dragan Radisavljević, i jedan drugi prolaznik koji nije želeo da se predstavi, rekli su za RSE da im je teško da to gledaju.

„Osećam se loše kad vidim sve ovo, kako bih se osećao. Evo nosim im sokove i hranu.“

„Katastrofa. Ovo je žalosno videti. Na jednoj strani sjaj i bogatstvo, na drugoj sirotinja. Gladni, žedni… Jadan taj narod, gledam i vidim da su uglavnom sve mladi. Šteta da im zabrane da se kupaju. Trebalo bi bar privremeno da im dozvole, dok se sve ovo malo ne smiri.“ 

Beograd na vodi, budući ultramoderni grad na Savi sa kulama od čelika i stakla, zamisao države i arapskih investitora vredna milijarde evra, počeo je izgradnjom pomenutog kafea. Sada je na redu pravljenje promenade oko tog objekata, pa je prilaz reci ograđen u dužini od nekoliko stotina metara. Mesto ispod mosta na desnoj obali Save gde su se odmarali migranti, ispod stuba ukrašenog velikim grafitom, sada je prazno.

Saif Sadun (23), njegov brat Zaed Sadun (30) i njegova trudna suprugaLubna Khalid (21) do Beograda su stigli iz Bagdada u Iraku, i na putu od parka kod stanice ka keju čuli da ne mogu da siđu do reke.

„Novi problem na svu mašu muku. Četiri dana se nismo kupali, a spavamo po parkovima. Svuda nam naplaćuju toalet. Skupimo pare, pa na svakih par dana priuštimo da se neko od nas istušira u nekom hostelu. Primetili smo da nas se ovde ljudi malo plaše.“

Gradilište Beograda na vodi čuva privatno obezbeđenje. Tu su i komunalni policajci na biciklima koji prate situaciju i obaveštavaju migrante o zabrani pristupa tom delu obale, ali i bicikliste kojima je ogradom na ovom mestu presečena staza od Dorćola do Ade. Zbog tih radova, biciklisti, migranti i ostali pešaci moraju da idu okolnim ulicama i obilaze kroz prometnu Karađorđevu.

Biciklistkinja Vera Mitić kaže za RSE da je ogorčena.

„Šta je to. Zašto su zagradili. Ovde se ništa ne radi, koliko ja vidim. Sa jedne strane sirotinja, jad i beda, ljudi koji su došli iz očaja. A tamo luksuz i sjaj. Sede, piju piće, gledaju sve to ali ih ništa ne zanima. Ne posmatraju oni to našim očima. Sve u svemu, mnogo ružno.“ 

Kafe Savanova, koji je simbol Beograda na vodi, otvoren je i nakon početka građevinskih radova. Parking pored ograde, pod konac podšišana trava, dobra hrana, strana pića i lagana muzika čekaju goste. Među njima sigurno neće biti Yasir Khan, Saif Sadun i njihove porodice.

„Želim da odem iz ovog Beograda što pre. Što pre. Idem u Nemačku. Da nađem posao, život, sve. Tamo imam prijatelje, i to je to”, kazao je Khan, a Sadun dodao:

„Mi odosmo u Finsku. Ili Nemačku. Tamo je bolji život. U Iraku je stalno rat, nema ničega za nas. Zato smo i krenuli, želimo budućnost.“

Radio  Slobodna Evropa