Rešena misterija stope nezaposlenosti?

Povezani članci

• Vidovdan – simbol krvave historije Balkana
• SPC zbog Kosova oduzima Dačiću odlikovanja!
• Jugoslavija nije mrtva
• Željko Pavićević: U senci demokratije
• Levi Samit Srbije se protivi realizaciji projekta “Beograd na vodi”!
• Ivica i Tomica

Pre više od mesec dana ovde sam postavio pitanje kako je moguće da se istovremeno smanjuje i broj zaposlenih i stopa nezaposlenosti. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu ministra za rad ponovljena je tvrdnja da se stopa nezaposlenosti smanjuje 7 meseci za redom i da je sada za 3.8% manja nego što je bila krajem septembra 2013. i iznosi 20.3%.

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

Pošto se nigde ne vidе znaci oporavka privrede, na primer, industrijska proizvodnja pada, a manji je i ukupan broj zaposlenih, postavlja se pitanje da li je pad stope nezaposlenosti realan ili fiktivan? Kako je moguće da stopa nezaoslenosti pada, ako se ništa drugo u ekonomiji ne menja i čak postoje negativni trendovi?

Ovde ću dati jedno objašnjenje za ovaj pad, a budući da nisam ni ekonomista ni statističar, sigurno će neko iz ovih struka moći da me ispravi ako grešim.

Naime, stopa nezaposlenosti je količnik broja nezaposlenih prijavljenih na biro i broja onih koji rade ili aktivno traže posao. Prvi broj je pozitivan broj i može se utvrditi u evidencijama NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje), a drugi se dobija na osnovu tzv. Ankete o radnoj snazi, i predstavlja statističku aproksimaciju.

Dakle,
Stopa nezaposlenosti = Broj nezaposlenih na Birou/Broj onih koji rade ili traže posao

Očigledno je da ako se stopa nezaposlenosti smanjuje to može biti zbog:

1) Smanjenja broja prijavljenih na Biro

2) Povećanja broja onih koji traže posao.

Na konferenciji za štampu održanoj u petak tvrdilo se da je u Srbiji na kraju septembra 2014 bilo 748.549 nezaposlenih i da to odgovara stopi nezaposlenosti od 20.3%.

To znači da je onih koji rad ili traže posao u tom trenutku bilo 3.687.433.

Pre godinu dana, krajem septembra 2013. godine stopa nezaposlenosti je bila za 3.8% veća, dakle bila je 24.1%. Pošto je tada prema grafikonu NSZ bilo 759.372 nezaposlenih to znači da je pre godinu dana bilo 3.150.921 ljudi koji traže posao.

Ako uporedimo brojeve onih koji traže posao sada i pre godinu dana, ispada da sada ima 536.511 novih tražilaca posla. Više od pola miliona novih ljudi na tržištu rada koje je mrzelo da se prijave na Biro.

I tu se krije tajna našeg smanjenja stope nezaposlenosti – nije se značajno smanjio broj nezaposlenih, već se broj tražilaca posla DRASTIČNO povećao, za više od pola miliona za samo godinu dana. Inače, ovaj broj je samo statistička projekcija, i koliko vidim, nigde se ne objavljuje. Na sajtu NSZ nema grafikona koji pokazuje promenu ovog broja i niko ga u javnosti ne pominje.

Drugim rečima, sve i da se u poslednjih godinu dana niko nije zaposlio i niko nije samo izbrisan iz evidencije NSZ, opet bi stopa nezaposlenosti mogla da pada, samo iz ovih statističkih razloga.

I to se po svoj prilici i dešava. Stopa nezaposlenosti pada samo zbog toga što Anketa o radnoj snazi navodno pokazuje da broj tražilaca posla raste, iako to niko javno ne kaže niti objavljuje promene ovog broja niti objašnjava zašto se ovaj broj povećao itd.

Ako se pogledaju grafikoni koji potiču sa sajtova Ministarstva finansija i Narodne Banke i jedan i drugi grafikon pokazuju da je broj zaposlenih manji u odnosu na vreme pre godinu dana. S druge strane, i broj nezaposlenih se smanjuje, ali neznatno i iz neodređenih razloga pošto se broj zaposlenih ne povećava.

Ministarstvo finansija: broj zaposlenih manji za oko 30.000

NARODNA BANKA: Broj zaposlenih i nezaposlenih u hiljadama ( i jedan i drugi broj se smanjuju)

Kod nas dakle, istovremeno padaju i broj zaposlenih i stopa nezaposlenosti i broj nezaposlenih. Jedino što raste je broj onih koji traže posao van NSZ.

Mediji su jučerašnju konferenciju ispratili sa oduševljenjem. B92.net je najpre objavila vest „Konačno Srbiji mogu da zavide“ u kome se iznose tvrdnje za konferencije, a onda i vest „Ministre, gde su ti novi zaposleni“ u kome se iznose sumnje u iznešene podatke.

Ekonomista Goran Nikolić, međutim, tvrdi: “Srbija ima jednu tendenciju da joj se smanjuje kontigent radne snage, a to su oni koji rade i koji traže posao.” Međutim, to je u direktnoj suprotnosti sa smanjenjem stope nezaposlenosti. Ako se broj nezaposlenih na birou u poslednjih godinu dana praktično nije promenio, ako bi se broj tražilaca posla smanjio, to bi moglo samo da poveća udeo nezaposlenih u tom broju. Kod nas se pak stopa nezaposlenosti smanjuje, što mora da znači da se broj onih koji rade ili traže posao povećao i to ne malo.

Ako tome dodamo i podatak da se kao zaposleni, po novijoj metodologiji, računa i onaj koji je u toku nedelje radio samo 1 sat, sva je prilika da je ČITAVA slika o padu nezaposlenosti fiktivna.

Nezaposlenost je po anketama iz prethodnih godina glavni problem za građane Srbije.

Sada imaju još jedan: uspesi u borbi protiv nezaposlenosti možda postoje samo u mašti, dobro, statistici.

ps.

Kad se već toliko raspravljamo da li neoliberalne reforme vode ka smanjenju nezaposlenosti, nije fer da jedna strana izmišlja rezultate.