Povodom presude po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

Povezani članci

• Kraj početka pregovora
• Novak Đoković – neupitni svjetski br.1
• KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde
• SCENOGRAFIJE MIODRAGA TABAČKOG
• Umri muški vol. 26
• Koreograf Aleksandar Ilić u poseti u Podgorici

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je delimično usvojio zahtev načelnika Generalštaba Vojske Srbije za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, koje su mu naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu “Ljubiša Diković” i Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. Sud je načelniku Generalštaba dosudio 550.000 dinara, ocenjujući da je traženi iznos (1.000.000 dinara) previsoko postavljen.

Prema mišljenju FHP-a, presuda sadrži više kontradiktornih i paradoksalnih zaključaka o osnovanosti navoda iz pomenutog dosijea, odnosno o njihovom uporištu u dokazima.

1) S jedne strane, sud je zauzeo stav da je teret dokazivanja istinitosti tvrdnji koje su iznete o umešanosti generala Dikovića u ratne zločine na tuženim – FHP-u i Nataši Kandić (str. 26), a sa druge strane je odbio da sasluša svedoke predložene od strane tuženih, sa obrazloženjem da je rešavanje ovog pitanja u nadležnosti suda za ratne zločine (str. 26). Istovremeno, sud je odbio predlog tuženih da se baš iz tih razloga prekine parnični postupak do okončanja predistražnog postupka Tužilaštva za ratne zločine u vezi sa krivičnom prijavom FHP-a (videti dole).

2) Sud je našao da su izjave Nataše Kandić, tadašnje direktorke FHP-a, o nečistoj ratnoj prošlosti generala Dikovića vrednosni sudovi, ali da oni nisu zasnovani na „dovoljnim činjeničnim osnovama“ (str. 25). Istovremeno, sud je prihvatio iskaze Nataše Kandić i Sandre Orlović u pogledu nastanka pomenutog dosijea i kao nespornu činjenicu utvrdio da su „izvor objavljenog dokumenta Dosije Diković Ljubiše baza podataka FHP-a, dokazni materijal korišćen u predmetima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju te vojni dokumenti VJ“ (str. 22).

FHP se slaže sa ocenom suda da činjenične optužbe navedene u Dosijeu „Ljubiša Diković“ i u izjavama Nataše Kandić nisu dokazane tokom postupka pred sudom, ali se ne slaže sa objašnjenjem da bi utvrđivanje istinitosti spornih činjeničnih optužbi dovelo do nezakonitog mešanja parničnog suda u nadležnost krivičnog suda. Sud ne samo da je odbio sve dokaze koje su podneli FHP i Nataša Kandić, nego je odbio i predlog da se postupak prekine dok Tužilaštvo za ratne zločine ne završi predistražne radnje, koje sprovodi nakon što je FHP podneo krivičnu prijavu protiv načelnika Generalštaba VRS i drugih pripadnika 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr. VJ).

Sud je utvrdio i da Dosije„Ljubiša Diković“ ne predstavlja neutralnu analizu događaja na Kosovu tokom NATO intervencije, već da predstavlja načelnika Generalštaba kao lice odgovorno za ratne zločine i druge nezakonite radnje. FHP nema prigovor na tu ocenu suda, kao ni na ocenu da je cilj objavljivanja dosijea bio da se diskvalifikuje novopostavljeni načelnik Generalštaba Vojske Republike Srbije. FHP se slaže sa ocenom suda da su tužena Nataša Kandić u svom iskazu, navodeći „da su objavili ’Dosije Ljubiše Diković’ jer su smatrali da je nedostojan da obavlja bilo koju javnu poziciju i da predstavlja bilo koju državnu instituciju, a ne samo načelnika Generalštaba“, kao i zakonska zastupnica FHP-a, Sandra Orlović, navodeći da je „najava izbora tužioca za načelnika Generalštaba VS bio povod da se sačini izveštaj, odnosno ’Dosije Ljubiše Diković’“, kao i da su „hteli da ukažu da lice sa takvom ratnom prošlošću ne može da obavlja funkciju na koju je postavljen, jer nije dostojan iste“, potvrdile da je cilj Dosijea „Ljubiša Diković“ bio da se načelnik Generalštaba diskvalifikuje za obavljanje te funkcije.

FHP napominje i da je tokom postupka sudija Gordana Aranđelović tužiocu, načelniku Generalštaba, pružala preteranu zaštitu. Osim što je odbila sve dokaze koje su predložili FHP i Nataša Kandić, sudija je nezakonito uskratila medijima pravo da prate ročište na kojem je Nataša Kandić trebalo da, u skladu sa pravilima postupka, postavlja pitanja generalu Dikoviću.

U jednom sličnom predmetu (Dalban protiv Rumunije, par. 50), koji se takođe tiče iznošenja u javnost podataka koji ukazuju na krivičnu odgovornost državnih funkcionera, Evropski sud je utvrdio da je Rumunija povredila pravo na slobodu izražavanja novinara, između ostalog, zato što (1) „nema dokaza da je opis događaja [koji je izneo novinar] bio potpuno netačan i osmišljen da pokrene defamatorsku kampanju“; (2) „nije pisano o privatnom životu državnog funkcionera“. Posebno je važno što je Evropski sud u ovom slučaju istakao kako činjenica da je tužilaštvo dva puta odbilo da pokrene krivični postupak protiv dotične osobe, ne znači automatski da su javno iznete informacije netačne i da su shodno tome te tvrdnje defamatorske. Sličnost ovog slučaja sa presudom u korist generala Dikovića je u tome da su sudovi i u jednom i drugom slučaju presudili kako su povređene čast i ugled tužioca, samo zato što po mišljenju suda javno izneti navodi ne odgovaraju stvarnosti.

Hronologija

FHP je objavio Dosije „Ljubiša Diković“ 23. januara 2012. godine, sa ciljem da javnosti skrene pažnju na dokaze u vezi sa zločinima počinjenim u zoni odgovornosti brigade kojom je komandovao Ljubiša Diković tokom rata na Kosovu u opštinama Srbica i Glogovac, kao i tokom njegovog angažovanja tokom rata u BiH, te da ukaže da je zbog toga nedostojan vršenja funkcije načelnika Generalštaba. General Diković je podneo privatnu krivičnu tužbu za klevetu protiv Nataše Kandić u aprilu 2012. godine. Međutim, nakon što je izmenama krivičnog zakona kleveta dekriminalizovana, ta tužba je odbijena. General Diković je zatim u februaru 2013. godine podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, sa zahtevom da mu FHP i Nataša Kandić solidarno isplate milion dinara.

FHP je naknadno došao i do novih dokaza o učešću 37. mtbr. VJ u drugim zločinima nad albanskim civilima sa Kosova i skrivanju njihovih tela u tajnoj masovnoj grobnici u Rudnici.

Tužilaštvo za ratne zločine je 2012. odbilo da sprovede istragu o navodima Dosijea „Ljubiša Diković“. U oktobru 2015. godine, obavestilo je FHP da vodi pretkrivični postupak u vezi sa krivičnom prijavom FHP-a protiv Dikovića i još trojice bivših pripadnika 37. mtbr VJ za zločin u Rezali, u kojem su pripadnici snaga VJ ubili preko 40 civila, od kojih je 27 pronađeno u masovnoj grobnici u Rudnici.

Presuda Prvog osnovnog suda kojom je FHP obavezan da generalu Dikoviću isplati 550.000 dinara na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda doneta je 3. marta 2016. godine. FHP je presudu primio početkom aprila. Zapisnici sa suđenja su dostupni ovde.