Povodom Međunarodnog dana nestalih osoba

Povezani članci

• SREBRENICA, VREME ZLA
• Cijeli grad kao simbol građanskog otpora
• Ogulin, Virovitica, Karlobag, Ćorsokak
• BRIGADIRSKI POZDRAV OD METUZALEMA
• IFIMES: „Velika Srbija“ protiv „velike Albanije“
• Srpsko-hrvatski objasnidbeni rječnik: Krivi ste vi

U nedelju 30. avgusta obeležava se Međunarodni dan nestalih osoba, koji ima za cilj da podigne svest o sudbini prisilno nestalih osoba. Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da je Srbija, prema nalazima Komiteta Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke (Komitet) iz februara 2015. godine, propustila da istraži i kazni odgovorne za masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca u Srbiji, uključujući i visokorangirane osobe, kao i da porodicama žrtava obezbedi reparacije.

Prema nalazima Komiteta koji je razmatrao primenu Međunarodne konvencije za zaštitu svih lica od prisilnih nestanaka (Konvencija o prisilnim nestancima) u Srbiji, institucije Srbije treba da osiguraju da svi slučajevi prisilnih nestanaka budu u potpunosti i nepristrasno istraženi bez odlaganja, a da svi odgovorni – uključujući komandni kadar i civilno rukovodstvo – budu kažnjeni u skladu sa težinom počinjenog zločina. U tom smislu, Komitet je pozvao Srbiju da obezbedi adekvatne resurse Tužilaštvu za ratne zločine, kao i da otvori vojne i policijske arhive. Komitet je posebno naglasio potrebu da se pravdi privedu svi odgovorni za transport tela kosovskih Albanaca na tajne lokacije u Srbiji.

Komitet je takođe naglasio obavezu Srbije da zaštiti prava porodica nestalih, te je preporučio uvođenje sveobuhvatnog i rodno senzitivnog sistema reparacija, kao i pristup medicinskoj i psihološkoj rehabilitaciji svima koji su pretrpeli štetu kao direktnu posledicu prisilnog nestanka. Među merama koje Srbija treba da preduzme je i uključivanje zaštite prava porodica žrtava nestalih u postojeći Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

FHP je povodom razmatranja primene Konvencije o prisilnim nestancima od strane Komiteta, u januaru 2015. godine poslao izveštaj Komitetu o stanju u Srbiji u ovoj oblasti, u kojem je ukazao na nekažnjivost za prikrivanje tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnicama u Srbiji, ali i na neadekvatan zakonski okvir koji se odnosi na pravni položaj nestalih osoba i njihovih porodica u Srbiji. Naime, Zakon o pravima civilnih invalida rata ne tretira porodice nestalih lica kao žrtve, a prava po ovom Zakonu uslovljava njihovim proglašenjem nestalog lica za umrlo, što predstavlja dodatnu traumu za porodice. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo rada) je u decembru 2014. godine, bez konsultovanja udruženja žrtava, predložilo Nacrt zakona iz oblasti zaštite civilnih žrtava rata, kojim nije učinilo ništa u vezi sa uklanjanjem nedostataka iz postojećeg Zakona koji se odnose na položaj nestalih. Takođe, FHP je ukazao i na nedostatak adekvatne i efikasne sudske zaštite prava na naknadu štete porodica prisilno nestalih. Kao poseban problem, FHP je u izveštaju naglasio nedostatak istraga o slučajevima sakrivanja tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnicama u Srbiji, koji predstavlja povredu prava žrtava na istinu u vezi sa prisilnim nestancima njihovih najbližih, a na poštovanje kojeg prava se Srbija obavezala ratifikacijom Konvencije o prisilnim nestancima. Izveštaj analizira slučaj nestanka braće Ćatović iz Sjeverina koji do danas nisu pronađeni, a čijoj porodici organi Republike Srbije kontinuirano negiraju prava garantovana Konvencijom.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović je u usmenoj raspravi pred Komitetom izjavio da Srbija godišnje izdvaja oko 13 miliona evra za finansijsku podršku porodica nestalih. FHP sumnja u istinitost navedenog iznosa, usled nedostataka postojećeg Zakona koji porodicama nestalih onemogućava ili znatno otežava ostvarivanje prava po ovom Zakonu. Na zahtev za informaciju od javnog značaja FHP-a da mu se dostave precizni podaci na šta se troši navedeni iznos, Odalović je odgovorio da je tom prilikom “izneo podatak o pretpostavljenom iznosu koji porodice nestalih lica ostvaruju u Republici Srbiji na godišnjem nivou” [kurziv FHP], a koji je dobio od Ministarstva rada. Na isti zahtev upućen Ministarstvu rada, FHP je dobio odgovor da je u pitanju „pretpostavljeni iznos“ dobijen množenjem broja evidentiranih nestalih osoba u Ministarstvu sa pretpostavljenim brojem od 2,5 članova domaćinstva i iznosom mesečne naknade.

FHP je u aprilu 2015. godine predstavio Model zakona o pravima civilnih žrtava rata kao polaznu osnovu za dijalog o unapređenju položaja žrtava u Srbiji, uključujući položaj porodica nestalih, a koji ima za cilj da ispravi nedostatke važećeg Zakona u ovoj oblasti.

Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta, još uvek se traga za preko 10.000 osoba koje su nestale tokom i u vezi sa oružanim sukobom na teritoriji bivše Jugoslavije.