Patrijarh dolazi, patrijarh ne dolazi
Izdvajamo
- Dok su barikade trajale, patrijarh SPC, Porfirije hteo je da poseti Pećku patrijaršiju. Na graničnom prelazu kosovska policija je tražila da on osudi crkvena lica koja učestvuju na barikadama. Patrijarh je odbio, pa se vratio za Beograd. Posle nekoliko dana čitamo u kosovskoj štampi, Patrijarh dolazi na Kosovu bez ličnog obezbeđenja. Istog dana beogradsku štapu: Patrijarh ne ide na Kosovo. Baš neozbiljne i neugodne šale šalju vernicima pravoslavne veroispovesti pred najvećim praznikom: Patrijarh dolazi, patrijarh ne dolazi na Kosovu.
Povezani članci
’Vučić i patrijarh Porfirije se sastali u ponoć – Foto – banjaluka24.media
Ratne igre političkih moćnika
I najteže rane, leči vreme – kaže jedna narodna poslovica, međutim kada su u pitanju ranjeni albansko-srpski odnosi, odnosno između Srbije i Kosova ni posle više od tri decenije, nisu nađeni bazični sastojci odgovarajućeg leka. Pregovora i razgovora ima, međunarodnih posrednika ima, potpisani dogovora ima i to preko tridesetak, a problemi se nagomilavaju, narod ispašta.
Dolaskom Slobodana Miloševića na čelo Gradskg komiteta SKS u Beogradu, nacionalizam koji je uvek postojao u skrivenom obliku, na veliko se počeo primećivati na ulicama Beograda. Kod gradske bolnice u Zemunu bio je jedan salon nameštaja preduzeća ŠIPAD, Sarajevo. U blizini tog salona na trotoaru, svakog radnog dana čekali su radnici, nosači nameštaja sa triciklima, ako ih neko angažuje da prevezu deo nameštaja, da bi zaradili koji novac za svoje životne potrebe. Jednog dana, datuma se ne sećam, kada sam prolazio tim delom grada, primetih na tarabi parolu: Šipci (pežorativan izraz sa Albance), napolje iz Beograda… Reda radi podneo sam prijavu protiv NN lica. Nacionalizam je uzeo maha, počelo je sa razbijanjem izloga, pekara, poslastičarnica i drugih radnji vlasnika Albanaca. U predgrađu Beograda, u Lazarevcu pretučena je grupa radnika Albanaca. Politički moćnici su verbalno osuđivali nacionalistička ponašanja preko štampe i na tome se završavalo.
Na drugoj strani Milošević je krenuo nezaustavljivim koracima na rušenje autonomije Kosova i SFRJ, nošen na krilima nacionalista, ulicama Beograda parolama: „Slobo Srbine Srbija je uz tebe, narod se pita kad će Slobo umesto Tita…”
On nije postao Tito, ali je ukinuo autonomiju Kosova i Vojvodine i rasturio Jugoslaviju do temelja. Da budemo iskreni ne samo Milošević, ali on je preuzeo barjak, bio najglasniji i najotvoreniji.
Posle ukidanje autonomije, Albancima sa Kosova jedino „oružje“ da se suprotstave Miloševiću, ostalo je masovna neposlušnost. Nisu prihvatili njegov diktat, napustili državnu službu na ključnim mestima tj. u sudstvu i tužilaštvu i miliciji. Vlasti Srbije su pozatvarili škole i univerzitete, uvodili vanredne mere upravljanja u svim radnim organizacijama velikog značaja. Na primer gigant industrijske poljoprivredne proivodnje „Rreniku“ iz Đakovice, pripojen malom kolektivu „Bambi“ iz Požarevca.
Posle intervencije NATO saveza i bombardovanja SRJ, 1999.godine, Kosovo je stavljeno bukvalno pod protektorat OUN. Proterana sa Kosova, vojska, policija i celokupna administracije. Pošto pregovori-razgovori (kosovske vlasti kažu pregovori, srpske vlasti razgovori), nisu dali pozitivne rezultate, Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali se i dalje pregovara-razgovara.
Kosovska vlada je prošle godine u juli odlučila da, svi oni koji i dalje koriste vozila sa starijim registarskim oznakama KM, PR, Gl. UR. PZ, Dj. Pe, mogu da ih registruju bez novčane naknade na registarske tablice RKS (Republika Kosova), sa brojevima oznake gradova: – Priština 01, Mitrovica 02, Peć 03, Prizren 04, Uroševac 05. Gnjilane 06. Đakovica 07. Koriste se brojevi umesto slova, pošto su u službenoj upotrebi ravnopravno latinično i ćirilično pismo kao i albanski i srpski jezik. Da ne bi bilo, PR-ПР odnosno PZ-ПЗ… koriste se brojevi. Dok posle 31. avgusta vozila sa starim registarskim tablicama će se konfiskovati.
Kosovski Srbi koji žive na severu Kosova to nisu prihvatili. Dva automobila koje su registrovali na kosovske tablice, preko noći su zapaljeni. Na intervenciju međunarodne zajdenice, Vlada je produžila rok još za dva meseca. Međutim i produženi rok nije dao rezutate. Od prvog novembra policija je počela da daje opomene vozačima da će posle tri sedmice početi kažnjavanje sa 150 evra a posle 21. februara 2023. vozila će biti zaplenjena.
U znak neslaganja, svi policajci srpske nacionalnosti učinili su isto što su Albanci činili devedestih godina prošlog veka. Napustili dužnost policajci, Srbi, poslanici Srpske liste, dali su ostavke kao i predsednici četiri opštine na severu Kosova. Zategnutost je dostigla vrhunac, predsednik Srbije naredio je vojsci da se podigne stepen budnosti na viši nivo. Ponovo su se umešali „vatrogasci“- međunarodni posrednici, pa je u zadnjem trenutku postignut dogovor da, Srbija više ne registruje vozila sa PR, KM… vlasnicima sa Kosova do isteka sadašnje registracije mogu se koristiti slobodno drumovima Kosova.
Srbi su „videli da su pogrešili“, a u stvari sve rade kako predsednik Srbije, Aleksandar Vučić odluči, sada devet novih poslanika sa Srpske liste poslanika (deseti poslanik je vanpartijac), polože zakletvu u Skupštini Kosova. Oni dolaze u zgradu Skupštine, polože zakletvu, kako kažu da bi onemogućili poslanicima Albancima da, u međuvremenu promene ustav i udaljuju se iz zgrade, nadalje ne učestvuju u radu skupštine. Kosovska predsednica raspisuje izbore za predsednika četiri opštine na severu. Vlada donosi odluku da, policajci koji su skinuli uniforme ne moga da se vrate ponovo, već moraju da konkurišu.
Nekoliko dana kasnije doneta je odluka da od delegata za opštinske skupštine nesrpske nacionalnosti konstituišu lokalne skupštine. Prilikom ulaska delegata u zgradama opština dolazi do malih izgreda, ali skupština se konstituiše.
Predsednik Srbije gubi strpljenje traži da se postave barikade na putevima severnog Kosova. Zatvaraju se škole, dolazi do totalnog kolapsa. Vučić izjavljuje da barikade ostaju dok se ne osnuje Zajednica srpskih opština. Posle sastanka sa patrijarhom Porfirijem u ponoć, naređuje vojsci da bude u najvišem nivou borbene gotovosti, u pravcu severnog Kosova kreće kolona tenkova i haubica. U blizini granice Kosova patroliraju ratni avioni vojske Srbije. Ministar vojske helikopterom nadgleda situaciju na terenu, sve je spremno, samo se čeka naredba, pa da rat počinje, mada svi su znali da se to radi zbog domaće upotrebe. Granice Kosova garantuje NATO alijansa tako da Srbija ne sme da rizikuje pa da uđe u još jedan rat sa NATO-om.
Na TV Pink grupa analista raspravlja situaciju na Kosovu. U jednom trenutku na TV se čuju rafalni pucnji i to u trajanju od nekoliko minuta. Analisti objašnjavaju kako specijalne policijske snage Kosova pucaju na barikade, eto ubistvo Srba je počelo… A realnost je sasvim drugačije. KFOR je saopštio da, u blizini Zubinog Potoka, u večernjim satima, čula se jedna kratka rafalna paljba, od strane nepoznatih lica, istraga je u toku.
Ponovo međunarodni emisari posećuju Beograd i Prištinu, tako da, posle 20 dana barikadiranja, barikade se uklanjaju od strane onih koji su barikade i postavili. Na jednoj konferenciji za medije, Vučić ljutito odgovara novinaru N1, „vi lokatori rekli ste, da ste videli 6 haubica na putu ka Kosova, niste ih dobro videli, bilo je 18.“
Dok su barikade trajale, patrijarh SPC, Porfirije hteo je da poseti Pećku patrijaršiju. Na graničnom prelazu kosovska policija je tražila da on osudi crkvena lica koja učestvuju na barikadama. Patrijarh je odbio, pa se vratio za Beograd. Posle nekoliko dana čitamo u kosovskoj štampi, Patrijarh dolazi na Kosovu bez ličnog obezbeđenja. Istog dana beogradsku štapu: Patrijarh ne ide na Kosovo. Baš neozbiljne i neugodne šale šalju vernicima pravoslavne veroispovesti pred najvećim praznikom: Patrijarh dolazi, patrijarh ne dolazi na Kosovu.