Osvrt na jedan neformalni sastanak održan na Zemunskom keju 2. avgusta 2014. godine

Povezani članci

• Karamarkov harakiri
• Срби су чуђeњe у свeту
• Vučića u Kosovskoj Mitrovici dočekali povicima “Izdaja, izdaja”
• Kosovski Srbin kažnjen sa 22 godine zatvora za ratni zločin u Maloj Kruši/Krusha e Vogël.
• Ljubav prema domovini
• 24 tisuće dana poslije

Piše: Miroslav Trbović

Fotograf Robert Frank svojevremeno reče:

“Oko bi moralo da nauči da sluša pre nego što pogleda”  (bilo šta – M.T.).

Dreždim preko puta male letnje bine na kojoj se kao i obično igra dečurlija. Svetlo je prejako i jak je kontrast sa senkom, teško je gledati u beli beton i nebo bez sunčanih naočara. Ljudi prolaze, poneko baci pogled na mene i uzorke koje sam izložio, ali niko ne zastane, i osim lažljivog motornjaka koji bi da mi iskamči ono čega nema, niko mi se ne obraća. Znam da izgledam odbojno, ‘ali zar baš toliko’ – pitam se u sebi.

Odjednom se nešto dešava, veća grupa mladih istiskuje decu sa pozornice, a neka druga, okićena plavim maramama u dva talasa nailazi od Stare kapetanije. Poslednja devojčica nosi nekakvu zastavu i ja nekako shvatam da su to skauti, verovatno strani. Na bini se već formira krug u hladovitom delu od devojaka i momaka raznih boja kože. Samo troje-četvoro od njih je 30+. Skauti, onako bledunjavi i već ukrašeni celulitom, promandaše promenadomne obazirući se na reku, Velika vrata Istoka i Dorćol, na lepe Zemunkei Zemunce… Verovatno smoreni osećajem da su na balkanskom kocu izloženi Suncu i svetlu koje bi moglo da im sprži obnažene delove tela.

Zato se ja okrenuh „šarenima” i pošto mi njihov profesionalni snimatelj na moj upitni pogled, klimnu da mogu, počeh da škljocam. Ostali, pomalo zbunjeno pogledaše prema meni, ali s malo priče dogovorismo smo se da oni nastave svoje uobičajene aktivnosti, a ja mogu da kružim oko kruga i hvatam kadrove koji mi se učine dobrim, u predatorskom fazonu, nečujno, nevidljivo…

Pošto sam se izdovoljio porazgovarao sam sa čovekom u beloj košulji koji nije učestvovao u temi njihove diskusije, ali je tečno razgovarao sa Francuskinjom kad je trebalo. I on je (danas uobičajeno) napravio nekoliko mobilefotosa. Dakle, domaćin ove godine, g. Sinani rado mi je predstavio projekt i dogovorili smo se da ću mu poslati ovu malu kolekciju i da ću je objaviti gde budem mogao – npr. u Mreži kreativnih ljudi i/ili na FB stranici nas koji volimo Zemun. Takođe sam mu preporučio da se obrati Radio Beogradu da o njima naprave prilog za Romano them, redovnu emisiju u 19.15 na romskom i srpskom jeziku.

„Bili smo na Gardošu i na Milenijskoj kuli, a sutra ćemo na stratište Roma 1941-1945, zloglasno „Staro sajmište”.

Na plakatu piše:

Zvezde sjaje iznad ograda, preko granica, na sve nacije

RESPEKT

BORI SE PROTIV DISKRIMINACIJE – ZA SVETSKO DRUŠTVO LJUDI OTVORENOG DUHA I SRCA

Iskaži se!

Beograd, Avg. 2014.

Mi smo grupa od 30 mladih Roma i prijatelja iz tri zemlje: Francuske, Nemačke i Srbije. U našem projektu mi smo se okupili da dobro provedemo vreme raspusta, ali i da diskutujemo na temu „Diskriminacija – u prošlosti i danas”. U žiži našeg zanimanja je rasizam i posebno situacija kod naroda Roma. U umetničkim radionicama kao što je ples, pozorište i video, mi iskazujemo i delimo naša iskustva. Organizator u Srbiji ovogodišnjeg susreta u Beogradu je

Udruženje Roma VAKTI / IT’S TIME  – 11080 ZEMUN, BEOGRAD, Neđat & Ivanka Sinani, tel. +381114056796, e_adresa: office@vakti.org (nažalost, www.vakti.org je još u fazi izrade)

Osnivači projekta su:

EVZ                                                    EUROPEANS

STIFTUNG                                        FOR

ERINNENUNG                                PEACE                                  O F A J

VERANTWORTUNG                   LOOKING BACK –                     D F J W

ZUKUNFT                                       MOVING FORWARD