Omar Karavdić: Dragstorska geopolitika

Povezani članci

• Svetislav Basara: Beskrajna priča
• Zlatko Jelisavac: Fama o špijunaži
• Prvi svjetski rat: Skok u tamu
• Kad granica pukne, Olga Lalić-Krowicka
• DRŽAVNA ODBRANA RATNIH ZLOČINACA
• Premijera plesne predstave Shelter

Teško mi je i da zamislim kako li je sad  Srbima sa Jarinja.

Da bi ste znali gde živite često nije dovoljno da to saznate sutfujući internetom i komunikacirajući sa vašim Facebook frendovima koje ste verovatno izabrali po sličnim političkim afinitetima. 

Kažu da stanje svesti na internetu ne odražava pravu sliku situacije u društvu. To je i tačno, jer kako je moguće da Koštuničina stranka, čiji sajt dnevno poseti desetak fanova iz celog sveta,  (znači ne posećuje ih ni rodbina), osvoji Osam posto glasova na izborima. Zbog takve nerelevantnosti interneta za privatno istraživanje javnog mnjenja, ako nemate dojave sa vrha vlasti, za uspešno percipiranje budućnosti, neophodne su i druge metode.

Izlazak na ulicu i poseta lokalnom bircuzu su neke od metoda koje ponekad mogu biti od koristi. U nedostatku iščezlih bircuza nije loše, da vam se stvari sveobuhvatnije razjasne, koristiti metodu “dragstorske geopolitike”, (popiti koje pivo i ćaskati, ispred dragstora, sa lokalnim geopolitičarima).

I tako sednem na biciklo i krenem među svet. Nije mi dugo trebalo, kad vidim vođu organizacije 1389 sa velikom četkom kako se kroz mrak  šunja oko obdaništa.  Pitam se da nije u toku opet neka akcija “očistimo Srbiju”, ili je možda krenuo da gostuje kod Olje Bećković, a četku koristi kao  marketinški trik, ala pokojni večiti predsednički kandidat Šećeroski. Ništa mi nije jasno.

Nije valjda došlo vreme da vođa pokreta mora sam da lepi plakate za uskršnju pomoć haškim osuđenicima.

Elem, stignem  do non-stop dragstora. Nije vreme da se čovek opija u ova vremena pa uzimam kolu.

-Šta je, da nisi bolestan?

Pita me začuđeno poznati prodavac na kasi.

– Ma ne, nego nije mi ni do čega! Ovi potpisali, teško mi je i da zamislim kako li je sad  Srbima sa Jarinja.

Otvaram anketno pitanje da i drugi čuju.

– Uh, ni ja evo neću moći noćas da spavam.

Odgovara jedan od prisutne gospode, koji se do skora hvalio da je 1989. godine na Gazimestanu nosio najveći transparent sa Miloševićevom slikom.