Oči u oči sa Vojislavom Šešeljem zloduhom Balkana: Hrani Šešelja da te popljuje
Povezani članci
Piše: Slobodan Dukić
Priča ima nastavak. U julu, iste godine, Šešelj je bio učesnik u jednoj političkoj emisiji BK televizije, zajedno sa Nikolom Barovićem, advokatom i sinom Jovana Barovića. Ovih dana, povodom dolaska Šešelja iz Haaga, na TV ekranima vrti se snimak njihovog razgovora, kao i slika prebijenog Barovića, koga je brutalno pretukao Šešeljev gorila. Bila je to “osveta” četničkog vojvode, jer ga je Barović usred emisije polio čašom vode u lice. Šešelj će kasnije, u svom prepoznatljivom maniru, objasniti kako se Barović ugruvao jer je pao na koru od banane. Jednom prilikom, ugostio sam Nikolu Barovića, zajedno sa Jovanom Despotovićem, poznatim srpskim likovnim kritičarem i jedno vreme zamenikom ministra kulture u Đinđićevoj vladi. Bila je to prilika da Barovića pitam zašto je Šešelja polio vodom. Nisam mogao da se uzdržim. Provocirao me je, između ostalog, i tako što je rekao za mog oca Jovana Barovića da je bio branilac ustaških zločinaca. Moj otac je zastupao sve disidente u ono vreme kad je Titov režim progonio oponente jednopartijskom režimu. Znači i one iz Hrvatske…
Po dolasku Šešelja sa robije, porodica Barović ga je primila na konak i hranu. Sa nama je sedeo za stolom. Moja majka ga nije delila od svoje dece. Prala mu je i usrane gaće. A on nam je uzvratio pljuvanjem i batinanjem, kazivao mi je Nikola Barović. Baš kao i u poznatoj izreci Hrani psa da te ujede. Otkud toliko zla u tom čoveku, pitao sam se često u neverici. Ko će ga znati, možda odgovor za ludilo koje je zahvatilo tog čoveka, leži i u ovome što mi je ispričao. Sedeli smo jedno popodne u bašti restorana Zagreb, u centru Beograda. Dr Zloduh mi je ispričao epizodu iz zatvorskog života. Bio je u Lepoglavi. Dođe zatvorski čuvar i naredi mi da čisti krug. Ja sam politički zatvorenik, baš kao i Moša Pijade, ja to ne radim,odgovorio je. Čuvar dohvati palicu i isprendreči ga. Šešelj priča da je udarce, uglavnom po glavi, brojao do dvadeset, onda je pao i više se ničega nije sećao. Ustvari, majka svih pitanja je: Šta je to u srpskom biću što ga je teralo tom šešeljevskom piću. Pa taj manijakalni tip je spiritus movens fašističke Srpske radikalne stranke, svojevremeno najjače političke grupacije u parlamentu SRJ. A malko je falilo da bude ustoličen za šefa države.